„DNEVNIK“ NA LICU MESTA: Miholjsko leto u Karlovim Varima

Na prilazu gradu sa oko 50.000 stanovnika, tu kraj tepiha je i uočljiv natpis da su Karlovi Vari kandidat za stavljanje pod zaštitu Uneska 2020. godine, kao deo svetske baštine. Termalni izvori, raskošna arhitektura i kulturni spomenici u srcu negdašnje Bohemije odista to i zaslužuju.

Nismo dugo bili u Karlovim Varima, ne zato što nismo hteli, nego što nam to plitki yepovi ne dozvoljavaju, ali i kraći boravak dovoljan je da se osete miris, magija i otmenost elitne banjske varoši, u kojoj zbog prijateljstva i ranijih zasluga u reprezentativnom delu na glavnu Masarikovu ulicu se naslanjaju ulice Beogradska i Jugoslovenska!

Ima više legendi kako je na ovom mestu otkrivena termalna voda sa lekovitim svojstvima. U tim predanjima zasluge što su otkrivene blagodeti termalnih izvora pripadaju češkom kralju i caru Svetog rimskog carstva Karlu Četvrtom, koji je u lov u ove krajeve često dolazio jer su bili bogati jelenskom divljači. A ko bi drugi otkrio toplu vodu, ako ne car lično!

Jedna od verzija je da je čuveni vladar ovih prostora jednom prilikom odstrelio jelena kapitalca, koji se survao niz brdo u rečicu. Car Karlo je poslao pse da izvuku jelena, u čemu nisu uspeli, pa je sam morao to da učini. Kako je zagazio u reku, primetio je da mu voda greje noge, pa je zaključio da su tu negde u blizini izvori tople vode koji se slivaju u reku.

Tu je car odmah napravio lovačku kolibu, svoj mali lovački dvor, danas ga zovu Zamečak. Car je izdao i naredbu da se na do tada pustom mestu na ušću reka Teple i Ohre izgradi naselje, gde će narod iz cele kraljevine moći da dolazi na lečenje. Odmah kraj reke Teple u blizini tog lovačkog zamka nalazi se najtopliji izvor sa vodom od 72 stepena Celzijusa, gde danas usmereno u vazduh baca termalnu vodu do 12 metara uvis, što je jedna od mnogih atrakcija Karlovih Vari. 

U Karlovim Varima danas je 13 osnovnih termalnih izvora koji su kaptirani, gde turisti i pacijenti banje mogu piti lekovitu vodu, ali ovde je još oko 300 registrovanih manjih izvora.     

U šetnju čuvenom banjom krenuli smo od zdanja fabrike gde je smišljena „beherovka“, čudesna rakija začinjena sa 32 travke. Fabrika je sada na drugom mestu, ali je tu muzej dr Jana Behera, u čiju tajnu spravljanja „beherovke“ niko drugi još nije pronikao, jer se recept ovog aromatičnog pića ne otkriva. Pored „beherovke“, kobasica na razne načine i drugih konkretnih zalogaja, posle kojih najbolje okrepljuju poznata češka piva, Karlovi Vari su poznati i po lazenjskim oplatkama, okruglim tankim oblandama sa filom različitih ukusa, između dve kore. Pakovanja u vidu suvenira ima u više veličina, a za 10 kruna mogu se degustirati i na komad, u šta smo se uverili u radnji na glavnoj ulici u kojoj se spravljaju. Od onoga što vredi kupiti je i najpoznatiji kristal marke „Mozer“. Cene su uglavnom maknute iz izloga, da već u prvom mahu ne odvrate turiste, jer je reč o skupocenim kristalnim predmetima.

Karel Got, najveća muzička zvezda Češke svih vremena, ogromnu popularnost uživao je u Slovačkoj i Poljskoj, ali i Nemačkoj i Austriji jer je pevao i na nemačkom jeziku, umro je 1.oktobra u 80.godini, a žal njegovih obožavalaca protegla se sve do Miholjskog leta i još traje, u šta smo se uverili 11. oktobra, kada je Got sahranjivan u Pragu.

Naš izuzetno predani vodič iz novosadske agencije „Ivon Travel“ Dragan Ponjević, poveo nas je potom u šetnju, od plavog obeliska, ka najhladnijem Zmijskom izvoru s vodom od 30 stepeni, pa dalje prema najtoplijem. Dalje je promenada prema ostalim kupatilima i Grand hotelu „Pup“ i carskom kupatilu, nazvanom po Francu Jozefu.

U samom početku u Karlovim Varima nisu bili svesni kolika je moć i vrednost termalne vode, pa je tek dva veka kasnije voda ispitana, i došlo se do zaključka da je treba piti zbog njenih blagodetnih i lekovitih svojstava. Vrtoglavi turistički bum načinjen je tek krajem 17. i početkom 18. veka, u vreme vladavine austrijske dinastije Habzbur na ovim prostorima, pa je mesto postalo poznatije pod nazivom Karlsbad, nego kao Karlovi Vari. Početkom 18. veka u dva navrata dolazi ruski car Petar Veliki da bi se ovde lečio i uživao. Krunisane glave Evrope, carevi i kraljevi, plemići i velikaši tog vremena nisu propuštali priliku da uživaju u ispijanju lekovite vode i blagodetima toplih kupki.

Velika slava Karlovih Vari kreće početkom 18. veka gradnjom mnogobrojnih divnih drvenih objekata, između ostalog i objekta u kome se baškario Petar Veliki, pored je Hotel „Petar“. Dok pokraj nas odzvanja topot kopita konja upregnutih u fijaker, izbijamo na most pretvoren u trg preko reke Teple. Suprotna strana nazvana je Mlinska obala, jer su tu nekada radili i mlinovi. Između stubova lođe je fantastična akustika, pa se tu održavaju koncerti. Za nas i gošće iz Japana harmonikaš je svirao kolo, koje se brzo razigralo, u prostoru ukrašenom palmama u saksijama, a toplina Miholjskog leta odavala je pre utisak da smo negde na Mediteranu, nego u srcu Evrope. 

Karlovi Vari su svoj vrhunac doživljavale krajem 19. i početkom 20. veka, kada su sagrađeni neki od najlepših i najpoznatijih hotela, između ostalog 1905. je završen novi Grand hotel „Pup“ u kome su odsedale najpoznatije svetske ličnosti, između ostalih i naš kralj Aleksandar Prvi Karađorđević. Snimani su tu i mnogi filmovi, od kojih najpoznatiji „Kazino Rojal“ sa Yejms Bondom, u kome su Karlove Vari „glumili“ Crnu Goru. Od poznatih kompozitora, nema ko nije ovde boravio: Mocart, Betoven, Šopen, List, Dvoržak, Smetana... Nadomak Karlovih Vari uzdiže se Anđeoska planina, gde je na vrhu bilo staro srednjevekovno utvrđenje, mesto koje je prilikom boravka u Karlovim Varima gde je živeo skoro deceniju i po, vrlo često obilazio Gete i tu proslavio svoj 37. rođendan. U Karlovim Varima je u tri navrata boravio i Karl Marks, o čemu svedoči spomen ploča na zdanju jednog hotela, a malo podalje podignut mu je i spomenik.

Za one dobokog yepa Hotel „Admiral“ još izdalje deluje kao velelepni dvorac, njima je dostupan i pomenuti Grand hotel „Pup“, a luksuzom odišu „Imperijal“ i drugi gde možete dobiti sve što poželite. U „Imperijalu“ je dostupan luksuzni boravka, terapija i oporvaka, sve do podmlađivanja i ulepšavanja savremenom estetskom i plastičnom hirurgijom. Čuli smo da tu sada najviše dolaze bogate Ruskinje. Rusi su u Karlovim Varima vlasnici vleikog broja objekata, pa vremešne Ruskinje kada ovde dođu, posle svih tretmena i intervencija kući odlaze podmlađene.

Kupke gostima prijaju u zlatnoj kadi, u čokoladi, ali ovde ima uživanja i kupanja u pivu! Pivska banja je trenutno među najpopularnijim. Ležite u buretu punom piva 40 minuta, nakon toga na slamnatom krevetu, a pet sati posle toga nema kupanja, da bi se sve to dobro pimilo u telo. Kupanje u pivu za dve osobe staje 100 evra!

Inače, smeštaj u Karlovim Varima u objektima u višim predelima varoši i nije tako skup, jer staje 20 do 30 evra za noć, ali što se spuštate niže i u središnji deo banje, tako i cena raste na 50, pa i preko 100 evra za noć. Najskuplji je luksuzni smeštaj od nekoliko hiljada evra, pa i 5.000 evra u najelitnijim apartmanima. Karlovi Vari nisu slučajno prozvani Monte Karlom srednje Evrope, a ima i drugih poređenja, zbog fantastične arhitekture i renomea koji je banja stekla. 

Termalna voda sa ovdašnjih izvora odlično se pokazala protiv stomačnih tegoba, oboljenja želuca, bubrega, disajnih organa, kostobolje i drugih boljki. Domaćini u banji kažu da vode sa termalnih izvora lekovite svojstva imaju najveći efekat ujutru. Voda se lagano pije na prazan stomak. Najviše se koristi za piće, mada mnogi uživaju i u kupkama. Najvažniji izvor je broj jedan, odakle reka Tepla nikada ne ledi do ušća u Ohru, a pre toga zimi se zaledi kao i svaka ovdašnja reka. U blizini je i stena, na kojoj je Karlo Četvrti podigao već pomenutu lovačku kuću, bolje reći lovački dvor, uz koji je i najviši izvor. Tu je i izuzetna drvena kolonada, a levo je Vridlo najvažniji izvor u zatvorenom prostoru, gde je nekada bila kolonada koja se srušila pa je napravljen novi objekat.

Voda je besplatna i ispija se uglavnom iz porcelanskih šoljica, bokalčića i drugih posuda koje posetioci i brojni turisti kupuju za korišćenje i odnose ih za uspomenu. Drška tih porcelanskih posuda je šuplja na vrhu, da bi se voda mogla piti rashlađena, ako nekome ne prija vruća. Klasične šoljice su bele sa plavim motivima, a tu je i kolorit svih mogućih boja i oblika, čak i u obliku mačke, iz koje se voda pije kroz mačiji rep.

Pored porcelanskih šoljica za ispijanje vode, kao suveniri se prodaju i „kamene ruže“. Tvrdi se da nastaju tako što se cvet ruže skameni nakon što 14 dana bude u termalnoj vodi, koja je bogata gvožđem i drugim mineralima. Nekada su ih pravili od pravih ruža, a sada osnov „kamene ruže“ čine papir i žica, ali i bilo koji drugi predmet koji se toliko drži u vodi stvrdne se i skameni.

        M. Mitrović