окоТВоко Бинџовати
Још се није ни захуктала нова серија „Александар од Југославије” а сви се уватише за једну реч - шта то знаћи бинџовати и зашто немамо српску реч па да лакше објасним старамајкама и мојим омиљеним читатељкама пензионеркама шта је то заправо. То вам дође као гледање телевизије ођедном или као телевизијски маратон.
Дакле за одређену суму новца одгледате све епизоде ођедном и кад вам воља. У преводу, саби целу серију за викенд док киша пада, а све је затворено у граду. Целогледање, надледавање серијала или ако хоћете буквални превод „преждеравање серијалом”.
Кажу да то изазива зависност од гледања серија, на пример на Нетфликсу. Сећам се кад су моје колеге бинџовале „Сенке над Балканом” да су ми изгледали као да су пуштени из карантина. Нико није појаснио кад се иде у тоалет, кад је цигарет и кафе пауза док се бинџује. Свакако, направљена је одлична реклама и промоција ове серије пошто се на друштвеним мрежама дигла кука и мотика да се разјасни шта је реч бинџује и зашто се се она толико употребљава и злоупотребљава. Јасно је да немам српску реч за сваки појам. Да ли на пример имамо заменску реч за корону? Мада се увек сетим једне репортерке која је била на фешен-вику у бек-стејџу...
А можда је и могла да буде на недељи моде иза сцене. Али лепше је причати на енглеском, изгледате паметније. Код нас одавно нема културе дијалога и готово свака тема бива полигон за ниске страсти али без Шерон Стоун. Свака тема постаје жестока. Морам да вам признам да ако бих морао да бинџујем, ја бих бинџовао старе серије... Додуше, РТС је толико пута репризирао „Бољи живот”, „Срећне људе”, „Породично благо”, „Село гори, а баба се чешља”, „Рањени орао”, да и не постоји потреба да се то гледа у комплету - једноставно знамо напамет.
Хвала богу, српска историја је толико интригантна да је феноменална за телевизијске серије. Неко је за Карђорђевиће, неко је за Обреновиће, саплетосмо се о Немањиће. А на крају краљица живота историја падне око неке Драге Машин. Битно је да се ипак нешто снима и ради па и и у овим коронарним условима. А да пара има то се види и по глумцима, и по сценографији, и по костимима, а богами и по реклами.
Дакле, иако се стално кука како смо сиромашна држава, види се да овде има неких пара. Па ово је луксузније од Династије. Сећам се само пре тридесет година како нам је било лепо да чекамо премијерне епизоде ових серија. Покушавам да се навинкем на хиперпродукцију ових нових кабловских игроказа. Али некако не могу да им се сетим ни имена, ни главних актера. Признајем, телевизијски сам диносаурус. Некако ми је све било чедније у оним временима када су постојале чврсте програмске шеме и када се све могло снимити на ВХС касету.
Признајем да је бинџовање врхунац технологије за оне који не знају шта ће са собом у кризно време, а на делу су ванредне мере. Колико је природа била битна за време короне, чини ми се да ће људи све више и више бити жељни свежег ваздуха и природе. Наравно биће и прилике за оне који воле да надокнаде пропуштено. Ту је опет бинџовање. Али нема више чари старих добрих ТВ времена. Што гледате код једног оператера, нема код другог. Шта ће донети онај трећи оператер то ћемо тек да видимо. Дотле људи, одох да бинџујем, тренутно немам ништа паметније да радим. А „Александар од Југославије” тек ће ми бити изазов за коментарисање. Што би рекао Мирослав Илић, тек смо почели.
Александар Филиповић
