Услед климатских промена за годину дана угинуло милион морских птица

Последице глобалног загревања довела су до тога да су мора топлија него икад.

У периоду од лета 2015. до пролећа 2016. године од глади је угинуло близу милион танкокљуних њорака, а њихова тела море је избацило дуж заадне обале Северне Америке, од Калифорније до Аљаске. Научници тврде да је узрок огромна струја топле океанске воде која се појавила на североистоку Тихог океана, а која се назива мрља.

Вишегодишњи јаки морски талас забележен је 2013. године, а интензивирао се током лета 2015. године због снажног временског феномена “Ел Нињо”, који је трајао све до 2016. године. Топлотни талас је створио такозвану мрљу, односно подручје океана велико 1.600 километара квадратних које је топлије за три до шест степени Целзијуса. Ово загревање морске и океанске воде довело је до смањења количине микроскопских алги којима се храни низ животиња, од шкампи до китова. Гребен високог притиска умирио је океанске воде, то јест вода је остала топла, без олуја које би помогле да се вода охлади. Тих неколико степени више проузроковало је пустош у морском екосистему, али довело и до угинућа милиона морских птица.

Главне претње морским птицама су нарушавање станишта, загађење, климатске промене и комерцијални риболов због чега је популација морских птица опала за скоро 70 одсто од педесетих година, када је почело надледање.

Све врсте птица од тарнсокеанских путника попут албатроса, па до пингвина, који се држе обале суочен је бар са једном од четири кључне опасности. Нафта и пластика такође узрокују повећање количине токсина, али климатске промене, пораст температуре мора тера птице да храну траже све даље, те стога напуштају гнезда.

С друге стране дошло је до масовног цветања штетних алги, које су проузроковале смрт многих морских организама.

Још једна мрља топле воде појавила се на источној обали Новог Зеланда, а толико је велика да се може уочити из свемира. Простире се на милион квадратних километара, што је подручје веће од Тексаса. Мрље топле воде у океану је ретко уочити са тако велике даљине и да заузимају толику површину ођедном, а научници истичу да су узрок климатске промене и све веће загревање не само мора, већ и саме планете.

Да су угрожени сви делови земље говори и податак да је количина арктичког леда знатно опала у последњих неколико година, а најнижа тачка достигнута је 2012. године. Леда је све мање и мање деценијама уназад, а топљење је убрзано након двехиљадитих. Истраживачи из Комитета за ревизију заштите животне средине британског парламента предвиђају да би арктички океан мога до 2050. године да остане потпуно без леда уколико емисије штетних гасова не буду ограничене.

М. Стакић