Usled klimatskih promena za godinu dana uginulo milion morskih ptica
Milion morskih ptica uginulo je iznad Tihog okeana za manje od godinu dana, saopštavaju biolozi, koji navode da je glavni krivac za to topla voda.
Posledice globalnog zagrevanja dovela su do toga da su mora toplija nego ikad.
U periodu od leta 2015. do proleća 2016. godine od gladi je uginulo blizu milion tankokljunih njoraka, a njihova tela more je izbacilo duž zaadne obale Severne Amerike, od Kalifornije do Aljaske. Naučnici tvrde da je uzrok ogromna struja tople okeanske vode koja se pojavila na severoistoku Tihog okeana, a koja se naziva mrlja.
Višegodišnji jaki morski talas zabeležen je 2013. godine, a intenzivirao se tokom leta 2015. godine zbog snažnog vremenskog fenomena “El Ninjo”, koji je trajao sve do 2016. godine. Toplotni talas je stvorio takozvanu mrlju, odnosno područje okeana veliko 1.600 kilometara kvadratnih koje je toplije za tri do šest stepeni Celzijusa. Ovo zagrevanje morske i okeanske vode dovelo je do smanjenja količine mikroskopskih algi kojima se hrani niz životinja, od škampi do kitova. Greben visokog pritiska umirio je okeanske vode, to jest voda je ostala topla, bez oluja koje bi pomogle da se voda ohladi. Tih nekoliko stepeni više prouzrokovalo je pustoš u morskom ekosistemu, ali dovelo i do uginuća miliona morskih ptica.
Glavne pretnje morskim pticama su narušavanje staništa, zagađenje, klimatske promene i komercijalni ribolov zbog čega je populacija morskih ptica opala za skoro 70 odsto od pedesetih godina, kada je počelo nadledanje.
Sve vrste ptica od tarnsokeanskih putnika poput albatrosa, pa do pingvina, koji se drže obale suočen je bar sa jednom od četiri ključne opasnosti. Nafta i plastika takođe uzrokuju povećanje količine toksina, ali klimatske promene, porast temperature mora tera ptice da hranu traže sve dalje, te stoga napuštaju gnezda.
S druge strane došlo je do masovnog cvetanja štetnih algi, koje su prouzrokovale smrt mnogih morskih organizama.
Još jedna mrlja tople vode pojavila se na istočnoj obali Novog Zelanda, a toliko je velika da se može uočiti iz svemira. Prostire se na milion kvadratnih kilometara, što je područje veće od Teksasa. Mrlje tople vode u okeanu je retko uočiti sa tako velike daljine i da zauzimaju toliku površinu ođednom, a naučnici ističu da su uzrok klimatske promene i sve veće zagrevanje ne samo mora, već i same planete.
Da su ugroženi svi delovi zemlje govori i podatak da je količina arktičkog leda znatno opala u poslednjih nekoliko godina, a najniža tačka dostignuta je 2012. godine. Leda je sve manje i manje decenijama unazad, a topljenje je ubrzano nakon dvehiljaditih. Istraživači iz Komiteta za reviziju zaštite životne sredine britanskog parlamenta predviđaju da bi arktički okean moga do 2050. godine da ostane potpuno bez leda ukoliko emisije štetnih gasova ne budu ograničene.
M. Stakić
