Уништавање природних станишта животиња донеће нове болести

БЕОГРАД: Научници упозоравају да ће исти фактори који доводе до истребљења животиња, уништавања њихових природних станишта и климатских промена такође довести до будућих пандемија, а једини начин да се спречи појава пандемија попут ове којој смо сведоци јесте усвајање промена на институционалном нивоу и издавајање значајних средстава у цију заштите животне средине.

Очување биодиверзитета може да сачува животе људи, наводи се у новом извештају међународне групе научника, у којем је извршен преглед резултата најновијих истраживања о томе како уништавање природних станишта животиња људе излаже новим болестима, пише „Нешнл џиогрефик“.

"Научници се уопште не споре око тога. Крчење шума је примарни покретач пандемија“, тврди Ли Хана, климатолог организације „Конвзервејшн интернешнл“ и специјалиста за проучавање ефеката крчења шума. Хана је био један од рецензената извештаја који је састављен крајем јула на виртуелној радионици Међувладине платформе за науку и јавне политике о биодиверзитету и екосистемским сервисима (ИПБЕС), која окупља научнике из академске заједнице, влада и непрофитних организација.

Без превентивних стратегија, пандемије ће се појављивати много чешће, шириће се брже и убијаће много већи број људи, а утицај на глобалну економију биће тежи него икада раније, наводи се у извештају.

Те превентивне стратегије треба да буду усмерене на спречавање ширења болести које обично потичу од животиња, односно зоонозе, како се наводи у извештају.Зоонозе, у које, на пример, спадају Ковид-19, ХИВ, грип, вируси ебола и зика, потичу од микроба који живе међу животињским светом и који могу да заразе и људе. Њихови најчешћи преносиоци су слепи мишеви, птице, примати и глодари.

Научници процењују да постоји око 1,7 милиона вируса међу сисарима и птицама који још увек нису откривени, од којих половина може да зарази људе.Није случајност то што пандемије постају све чешће, с обзиром на чињеницу да људске активности врше све већи притисак на животну средину и доводе људи у све ближи контакт са дивљим животињама, наводи се у извештају.

Још у новембру прошле године научници су упозорили да повећано крчење шумаствара повољније услове за појаву епидемија. Хана као пример за то наводи крчење шума у Амазонији које се обично дешава како би се направила испаша за стоку.

Стока тако може да делује као посредник између заражених дивљих животиња и људи који са њом раде, истиче он.Осим тога, уништавање природних станишта дивљих животиња може да доведе доњиховог премештања на нове територије, приморавајући их да у већем броју домовепотраже у урбаним срединама, наводи се у извештају.

Хана истиче да је веома важно схватити размере у којима треба деловати, а који достиже ниво какав никада до сада није виђен.

Научници који су начинили извештај предлажу формирање међународног тела које ће надгледати резултате остварене у области превенције пандемија, које ће финансијски подстицати очување биодиверзитета и инвестирати у истраживања и едукацију.

Они се надају да би ове институционалне промене умањиле ефекат индустрија као што су производња палминог уља, сеча дрвећа и сточарство, али и да би могле да помогну идентификовању жаришта зараза и да обезбеде здравствену негу људима који су под највећим ризиком.

За спровођење ове стратегије било би потребно издвојити између 40 и 58 милијарди долара годишње, процењују аутори студије и додају да би то надокнадило екомске губитке од пандемија изражене у трилионима.

Једно истраживање које је објављено раније у току овог месеца показује да је пандемија САД до сада коштала 16 трилиона долара.Тридесет земаља се обавезало да ће подржати Кампању за природу чији је циљ да

заштити 30 одсто копна и мора до 2030. године. Лидер ове кампање Брајан О'Донел, међутим, тврди да је потребно предузети одређене кораке пре него што ова обећања постану стварност.

Ове земље ће се маја 2021. године састати због Конвенције УН о биолошкомдиверзитету, када ће имати прилике да формулишу стратегије које ће допринети остваривању овог циља кампање.

О'Донел је забринут због могућег померања ових планова због пандемије Ковид-19 и тврди да би чак и једна година одлагања могла да представља ризик.

"Надам се да ће пандемија Ковид-19 представљати аларм за узбуну, који још увек не чује превише људи", истиче О'Донел.

Хана се нада да би нови извештај научника могао да постакне промене, ако не због заштите природе и угрожених дивљих животињских врста, онда због заштите људског здравља.

"Постоји себичан разлог да то урадимо, а то је заштита нас самих“, истиче Хана.На тврдње ових научника надовезују се резултати студије објављени у децембру, који показују да је маса материјала који је изградио човек сада приближно иста као и маса свих живих бића на планети. Маса живог света и даље износи око 1,1 трилиона тона и није се много мењала током последњих неколико година, али зато антропогена маса, односно маса вештачки створених материјала, експоненцијално расте.

Студија објављена у часопису „Нејчр“ показује да је антропогена маса сада приближна биолошкој, као и да би до краја године могла да је премаши, како преноси „Нешнл џиогрефик“.

Ово откриће иде у прилог тврдњи да је Земља ушла у антропоцен, предложену геолошку епоху у којој људи представљају главну силу која обликује планету.

Ова транзиција је нешто се не дешава једном за живота, него једном у ери, напомињу научници. И ако је овај увид значајан више у симболичком него у научном смислу, материјални ефекат људске делатности и његов обим објашњавају како смо успели да трансформишемо глобалне циклусе нутријената, изменимо климу и да бројне врсте доведемо до изумирања.

Ипак, година која је иза нас донела је и трачак наде за живи свет око нас. Појава корона вируса усмерила је фокус на глобалну трговину дивљим животињама.

У операцији Интерпола и Светске царинске организације спроведене између септембра и октобра спашен је велики број дивљих животиња.

Кинеска влада је у фебурару донела одлуку којом су постављени темељи криминализације употребе меса дивљих животиња у исхрани, а такође је ниво зашите панголина, сисара којим се највише тргује на свету, подигла на највећи могући ниво.

Осим тога, услед мера карантина и одусуства човековог утицаја, природа је почела да се регенерише, бар на кратко и у невеликом обиму. Ово је такође омогућило научницма да спроведу истраживања и дођу до података до којих је у уобичајеним околностима теже доћи.

Коначно, пандемија је утицала на сваког нас, а искуство без преседана у нашим животима можда ће изменити наше ставове о свету у којем живимо и начин на који се према њему односимо, у еколошком и сваком другом смислу.