UMETNICA JE DOBILA KNJIŽICU PA SAD IDE KOD DOKTORA! KONSTRAKTA na „Pesmi za Evroviziju” ponovo šalje važnu poruku Evropi: „Čovek traži načine da mu bude bolje, ali mu to 'bolje' uvek izmiče”
Kada je pre dve godine na „Pesmi za Evroviziju” autentičnim nastupom sa izuzetno jakom porukom trijumfovala izvodeći pesmu „In Corpore Sano”, Ana Đurić, poznatija kao Konstrakta, postala je simbol promene na domaćoj muzičkoj sceni i ponudila javnosti nekomercijalni, a, opet, prijemčiv pristup umetnosti i šoubiznisu.
Njene reči, otpevane srpskim jezikom, razumeli su praktično svi, što ju je i opredelilo za odlazak na Evroviziju, na kojoj je 2022. godine u Torinu predstavljala Srbiju i zauzela visoko peto mesto.
Umetnica koja „nema knjižicu” progovorila je tada o odnosu prema zdravlju, a sada je spremna na, kako kaže, epizodu broj dva. Na ovogodišnjoj „Pesmi za Evroviziju” nastupiće u drugom polufinalu, 29. februara, pod rednim brojem 12, sa pesmom „Novo, bolje”. Ovoga puta peva o robovanju neprekidnom izmičućem boljitku i nedostižnoj želji za novim i boljim jer, kako kaže u pesmi, „šta zna želja šta je nedohvatljivo”.
U razgovoru za „Dnevnik” Konstrakta otkriva pozadinu stihova ove pesme, za koju je sama napisala tekst, dok muziku i aranžman uz nju potpisuju i Milovan Bošković i Jovan Antić.
Vraćate se na „Pesmu za Evroviziju” uobličavajući koncept koji ste započeli 2022. godine. Opet iz prvog lica dajete komentar o današnjem društvu. Ponovo je „zdravo telo, ali problematičan um”. Zašto opet ova tema?
– Verovatno me negde pritiska pa ja onda o tome i pričam (smeh). Vidim da su najčešći komentari: „Dobila je knjižicu, pa sad ide kod doktora” (smeh), pošto se ja u pesmi obraćam doktoru kao nekom licu kome se obraćaš kada ti je potrebna neka pomoć a, u suštini, u pitanju je nešto što znamo odavno i tema koja je obrađena već hiljadu puta. To je večiti progres, boljitak i potreba za nečim novim.
U toj potrazi za nečim novim kažete: „Ova glava da je malo sposobnija ovo kilo 'leba moglo bi da bude dva. Znam za bolje, ej, otkad sam se rodila i vičem: ne valja, ne valja, ne valja”. Koja je poruka ovih stihova, koji se, ipak, odmiču od glavne teme pesme?
– Jeste, ima raznih uglova te teme. Konkretno, taj stih se odnosi na tu tzv. responsibilizaciju, koju karakteriše to da se odgovornost za tvoj učinak ustvari prepisuje na tebe. To je sve deo današnjeg globalnog okruženja i, onda, kada nešto ne uspevaš da postigneš, iako nisi ni društveno funkcionalan opet osećaš da si za to sam kriv, a čini mi se da nije to baš tako. To je sve deo okruženja, ali je i sistemska stvar.
Može li se uopšte postići to što nam se stalno postavlja da budemo najbolja verzija sebe ili je verovanje u to potpuno besmisleno u današnjici?
– Mislim da je besmislena ta teskoba. Apsolutno nije potrebna, ali teško je do jednog takvog saznanja doći. Mislim da čovek permanentno, naravno, traži načine da mu bude bolje, ali sada je okruženje takvo da to „bolje” apsolutno uvek izmiče, jer uvek ima nešto što je ipak „malo bolje”. I onda te ostavlja u toj jednoj neprijatnoj poziciji. Ti postaješ rob traženju tog nečeg boljeg. Ne znamo ni šta je to bolje, jednostavno nam non-stop izmiče. Tu nema granice. Želja se stalno produkuje. To su stare priče, ali i dalje rade.
Nedavno ste u jednom intervjuu rekli: „Zaboravila sam nešto da kažem, pa sad moram da se vratim da završim priču”. Šta je to ostalo nedorečeno na evrovizijskoj sceni?
– To jeste bila šala (smeh), ali sam htela da podvučem da smo radeći na pesmi „Novo, bolje” shvatili da je ovo epizoda broj dva, jer u suštini, ista je postavka stvari. S jedne strane je taj ideološki narativ, a sa druge sam ja, koja se klacka na klackalici od neke svesti o toj teskobi do toga da zaista i učestvujem u svemu tome. U tom smislu je isto, iako ova pesma uopšte nije ni pravljena za „Pesmu za Evroviziju” nego je to moj krug interesovanja. Nekako se ispostavilo da pesma može da konkuriše na takmičenje, budući da ima to trajanje od tri minuta.
Nećete nam, pretpostavljam, otkriti kako će izgledati ovoga puta sam nastup, ali me zanima da li ćete ga opet konceptualno uobličiti i može li ponovo da se desi da na sceni budete u određenoj ulozi?
– „Epizoda dva” mislim da govori sasvim dovoljno o tome, a takođe i naslov „Novo, bolje” (smeh). Nije bitno da otkrivam, sačekaćemo da napravimo efekat iznenađenja, koji je potpuno u suprotnosti sa tematikom o kojoj ja pričam. To iznenađenje je isto tako karakteristično - želimo da nas stalno nešto iznenađuje i nadražuje.
Da li sad i vi sami, uz vaš tim, stavljate pred sebe zadatak da to što budete prezentovali mora da bude novo i bolje?
– Naprotiv! Ne gledamo da to bude novo i bolje, niti će biti, nego, prosto, želimo da nastup odradimo u skladu sa ovim festivalom, ali da ne pričam dalje, jer bih vam ispričala šta je poenta nastupa (smeh). Ostajem tojanstvena do kraja, kobajagi (smeh).
Zanimljiv je bio komentar autora popularnog Jutjub kanala „wiwibloggs” koji je snimajući reakciju na vašu ovogodišnju pesmu rekao: „Ne razumem šta Konstrakta kaže u pesmi, ali se slažem se sa njom, jer je mama. Daj mi sve i ja ću uzeti, Konstrakta, budi moja doktorica”. Da li sad možemo da očekujemo takav trend konzumiranja vaše pesme, generalno?
– (smeh) Ne znam, videćemo, prošli put je ta reakcija krenula nakon ovdašnje pobede, a sada smo u drugačijoj poziciji, tako da smo već sad pri objavljivanju pesme izbili tu pri vrh. Breskvica je za tri koplja ispred svih nas zajedno, ali opet je slušana naša pesma. Daleko smo od one situacije iz 2022. godine, jer smo tada tek nakon „Pesme za Evroviziju” dobili slušanost. Videćemo, ne znam ni sama. Ne mogu da ocenim. Nisam sigurna da možemo da postignemo uspeh pesme „In Corpore Sano” niti je to neki cilj. Mislim da je to jako teško.
I to što se o novoj pesmi i vašem ponovnom učešću toliko već sada govori može da se tumači kao uspeh, zar ne?
– Jeste. To je za nas sasvim dovoljno. Imamo neku slušanost, dosta pregleda, čulo se i sve je u redu. Nažalost, bez obzira na sve, od kada smo izašli iz evrovizijske platforme ne uspevamo da dođemo do šire publike. To je tako. E, sad, ne znam od čega to zavisi... da li od naše sposobnosti? Jer da smo malo sposobniji je l’… (smeh). Ovde se to već nekako isplatilo.
Svojom pobedom na ovom takmičenju otvorili ste vrata nečemu što je drugačije, što je bilo manje vidljivo, a opet je konceptualno obojeno i vraća evrovizijsku euforiju u našu zemlju. Jesu li možda neki manje iskusni ili manje vidljivi izvođači sada tražili neki savet, razgovor sa vama kako da probaju nešto što je slično ili na istom tragu?
– Ne, ne mogu da kažem da mi se iko obratio, ali su potražili članove mog tima, da sa njima možda rade, a meni se niko konkretno nije obratio, ali generalno, čini mi se da nismo samo mi bili odgovorni za to otvaranje. To je nekako zajednički posao s jedne strane RTS-a, koji je stvarno uložio napor da to sad bude produkcijski izvedeno malo bolje i sa druge strane ono što smo mi doneli jeste način na koji to može da se odradi. I vidim da jeste bilo inspirativno.
Kako vam sada izgledaju dani, budući da, praktično, i niste želeli da se ponovo takmičite na „Pesmi za Evroviziju”, a potencijalno vas očekuje naporan tempo?
– Ne mogu da kažem da nisam želela, to bi bilo besmisleno, ali tačno je da nije moja ideja bila da se prijavimo, niti bi meni više ikada tako nešto palo na pamet, ali kada se radi u timu moraš negde da napraviš i neki kompromis. Sa druge strane, to takmičenje je lepo. Izvođači imaju ozbiljne pripreme, moraju da se posvete konkretnom zadatku, to je sve lepo. Nama pripreme kreću od 15. februara, ali do sada smo već morali da osmislimo taj neki koncept i da ga pošaljemo, tako da su one na neki način već i počele.
Vladimir Bijelić
