СУДАР ДВА СВЕТА ГЛЕДАЛИ МИЛИОНИ! Водитељка ИРИНА ВУКОТИЋ признаје: Не сећам се када je неко овако привукао пажњу
Водитељка Ирина Вукотић богату телевизијску каријеру, коју гради још од 2001. године, наставила је прошлог месеца на новој медијској адреси - гледамо је у јутарњем програму Прве телевизије, који уређује и води уторком и средом, а на коју је донела препознатљив осмех, али и професионални приступ послу, а ево како ће своје дугогодишње искуство искористити на новој адреси.
Дугогодишње телевизијско искуство искористиће да допринесе квалитету „Јутра” на тој телевизији, а, како је по преласку изјавила, воли промене јер доносе изазове, буде искру живота и жељу за радом на себи.
У интервјуу за „Дневников” ТВ магазин водитељка сада истиче да је са собом на Прву ТВ, зрелија за телевизијско и животно искуство, донела осмех, нови елан, идеје и посвећеност. Како нам открива, мисли да је успела да са собом на нову медијску адресу донесе оно што је хтела - а то су живот, заборављене вредности и носталгија.
– Ту емоцију нам је донео Лука Црепуљаревић из Семегњева. Реализовала сам почетну идеју о томе како млади живе у Србији данас. Осим Луке из Семегњева, који се бави сточарством и пољопривредом, у истој емисији угостила сам и Филарија, звезду ТикТока, шминкера, музичара. Представила сам два потпуно другачија света и два различита начина живота, жеља, афинитета... Не сећам се када се десило да неко овако привуче пажњу и да се његове изјаве препричавају и шерују. Колеге које се тиме баве на Првој су ми рекле да је два милиона прегледа било после неколико дана. Ја се не бавим много бројевима и статистиком већ суштином и порукама, а очигледно да смо се после овог гостовања многи од нас замислили па се сетили својих деда и нана, размишљали о природи, селу, вредностима ван градске вреве... десетине колега ми се јавило са разних телевизија и портала коментаришући ово гостовање и тражећи Лукин контакт. Луку сам после недељу дана укључила у програм да чујем и његове утиске пошто су невероватни. Следи наставак приче коју сам обећала тада уживо у програму, а то је да Филари и Лука замене улоге на 24 часа – прича на почетку разговора за наш лист Ирина Вукотић.
Осим тог, на ТикТоку је виралан и снимак у којем ваш саговорник проф. др Дејан Чубрило у „Јутру” прича о томе како је одмах по буђењу потребно конзумирати грејпфрут не би ли се наш организам пробудио. Шта је то што вас најбоље буди за јутарњи програм и како одржавате енергију у програму уживо?
– Проф. др Дејан Чубрило је мој пријатељ и прво медијско појављивање му је било у емисији „Жене” пре 11 година. Баш ово што он препоручује, а то је лимун или грејп са маслиновим уљем. То је нешто што ми даје енергију за добро јутро, али и млака вода са медом и куркумом. Сјајно је за разбуђивање.
Кроз каријеру сте радили различите формате и у емисијама разговарали са најважнијим људима у овој земљи, познатим личностима, али и „обичним човеком”. Која вас је прича приватно померила или натерала на размишљање и промену?
– Многе, али углавном оне животне. Исповест Милице из Лесковца која је као беба остављена поред контејнера усред зиме и њена борба да годинама после проба то да разуме или опрости, затим борба за потомство сјајне Нине из Горњег Милановца, али и многе приче које сам радила у емисији „Жене” али и у емисији „Све за љубав”, као и последњих седам година у јутарњем програму.
Ваша колегиница Марија Килибарда признала је недавно у интервјуу за наш лист како су управо „Жене” била испред свог времена, те да као друштво нисмо били спремни за пет тако снажних, а различитих, женских представника у том формату. Шта мислите како би та емисија данас, услед бројних друштвених промена, могла да изгледа и мислите ли да би имала јачи домет код публике?
– И дан-данас нас питају зашто је та емисија угашена и говоре нам да су је обожавали. Печат смо оставиле, покренуле теме о којима се није причало и, да је било до нас пет, та емисија би и дан-данас постојала.
Публика вас увек описује као достојанствену и професионалну, а, данас, неретко, у борби за рејтингом, ТВ водитељи не презају од „ријалити” алата не би ли се домогли гледаности и пажње јавности. Како сачувати дигнитет и етику медијског посла у времену све бржег и екстремнијег сензационализма?
– Ево, на пример, овом причом о Луки. Може и на тај начин, само треба осетити, истражити, водити разговор тако да се пошаљу важне поруке или, како су ми многи писали, да су имали осмех на лицу, па и неку сузу.
Да ли је било ситуација у којима је ваше расположење утицало на ваш посао? И успевате ли, уопште, да искључите емоције када се укључи камера?
– Руководим се тиме да публику не занима да ли имам добар или лош дан, а опет, за 22 године телевизије било је свакаквих изазова и расположења. И на телевизији се види све. Своје туге и борбе мораш да знаш да носиш и каналишеш и да професионално обављаш посао и оправдаш поверење гледалаца.
Љубав даје баланс
Како се данас чувате од „емотивног прегоревања” због посла којим се бавите, а који захтева стални фокус, пажњу и преданост?
– Ух, још то учим! Баш пре неки дан сам од једне блиске особе добила сличан коментар у стилу: „Не изгарај толико”, али, то сам ја. Када ми је до нечега или некога стало ту сам 100 посто, а онда повратне реакције или љубав коју добијам направе баланс и дају елан.
Умете ли и у којим ситуацијама, без обзира на богато искуство у медијима, да потражите помоћ од колега?
– Одавно сам сама свој мајстор. Волим програм који водим да сама и уређујем, али, наравно, са колегама разговарам и истражујем, осмишљавам.
Које особине сте морали да развијете код себе да бисте се успешно бавили телевизијским послом?
– Хвала тати и мами на оним урођеним особинама, а то су одговорност, радозналост, посвећеност, али и непосредност у комуникацији, што је добро за овај посао. Са годинама сам развила то да могу да имам подељену пажњу, да пробам да нађем решење за нешто непредвиђено и да не паничим...
Владимир Бијелић
