Соња Банчевић, новинарка: Осмехом и позитивном енергијом у етар

У студијској фотељи ова млада дама је прилично опуштена и вешта, а, иако је тек пету годину пред камерама показала нам је свој таленат у пуном сјају. Осим као водитељка показала се и као врсна репортерка са терена, али и презентерка вести. Каријеру је започела на Новосадској телевизији, а пре две године је наставила свој пут на РТВ-у, где је данас гледамо као водитељку емисије „Разгледнице” и „Војвођански Дневник”. У интервјуу за Дневников ТВ магазин Соња Банчевић прича о изазовима у раду пред камерама, али и чарима новинарског посла.

Шта бисте ви ставили на разгледницу Новог Сада? Шта на њено лице, а шта на наличје?

– Нови Сад заиста има много дивних фотографија које су баш за разгледницу. Јако је тешко одлучити се за само једну. Рекла бих да једно од главних одличја Новог Сада јесу његови препознатљиви објекти, који су уклопљени у целине које датирају кроз прошле векове. Ту су дефинитивно, Тврђава, Градић, катедрала, стара здрања из Змај Јовине и Дунавске улице. А на наличју бих написала, да „Српску Атину” и места које сам навела, обавезно треба обићи. Она никада нису празна. Поред шетача, често су домаћин разним манифестацијама, домаћим, страним, привредним и култруним.

Недавно сте, поред „Разгледница” које водите, почели да радите и као презентерка вести на РТВ-у. Плашите ли се лапсуса који су многим колегама обележили каријеру?

– Лапсуси су неизоставни  део нашег посла. Сви формати које водим се преносе уживо. Захтевају концентрацију, а и код мене је увек присутна она позитивна трема, али и адреналин од живог програма. Лапсуси се заиста дешавају свима, чак и на неким најлакшим и најједноставнијим речима за изговор, али просто „изађу” из нас. Међутим, и поред тога, увек сам се плашила да не погрешим негде велико. Но, ко ради тај и греши.

Гледаоци често верују да је посао водитеља пуко читање вести, док је у пракси то у потпуности другачије. Колико се рада крије иза припреме програма уживо?

– Да, врло то једноставно и лако изгледа гледаоцима. Али и до самог читања тих вести потребна је припрема која траје сатима пре емисије или вести. Формати које радим су различити и другачије се спремају. На пример, за „Разгледнице” се припремају питања за госте, истражује се о теми о којој ће причати како би били довољно „потковани” за тај разговор. Онда се све те најаве убацују у промтер, шаљу на лекторисање и штампају. Онда иде онај слађи део, шминка, фризура и гардероба, па силазак у студио.

Како сте и када заволели новинарство и рад пред камерама?

– Још од средње школе сам имала афинитете за рад пред камерама. Одувек ме је то привлачило али ми је деловало и недостижно. Студирала сам Пољопривредни факултет у Новом Саду и ни то ме није одвело у неки други правац. Једном приликом ми се указала могућност да водим неке  манифестације које су ми заправо биле врата за улазак у медијски свет. Већ пет година радим ово што волим, а то је рад на телевизији.

Шта вам је у почетку било најтеже да савладате у раду на телевизији, а са чиме се данас борите када се укључе камере?

– Можда чудно звучи, али заиста нисам имала неких брига које бих могла да истакнем. Мислим да сам се више плашила великог колектива и колега, јер рад на телевизији и добра емисија значе и добар тимски рад пре пуштања у етар. Али заиста су сви велики људи, одлични пријатељи, а још боље колеге. И када нешто и крене онако како не треба када се укључе камере, добра сарадња то врло брзо реши.

Не поздрављају ме зато што ме знају са телевизије

Препознају ли грађани ваше лице на улицама и какве коментаре од њих најчешће добијате?

– Новосађани ипак нису од оних који ће вам прићи и поздравити вас само зато што вас знају са телевизије. Са друге стране има и оних који се одваже и радо приђу. До сада нисам имала ниједан неприличан коментар сем, да сам могла да изаберем другу хаљину (смех). Шалу на страну, ова тренутна медијска „популарност” је сасвим довољна.

Будући да сте се опробали и као репортерка, да ли вам је рад на терену изазован једнако као и онај у студију?

– Да, заиста сам пробала све. И закључак је да сваки посао носи велику одговорност. Ипак је онај на терену мало изазовнији, јер је и опуштенији и допушта дозу креативности и импровизације, док је у студију то ипак мало другачије. Међутим, и даље више волим студио.  

Када бисте добили прилику да радите ауторску емисију шта бисте волели да понудите гледаоцима?

– Тренутно радим у информативној редакцији. Када бих имала прилику, то би ипак била емисија забавног карактера. Раније, док нисам почела да радим, омиљена емисија ми је била „ 48 сати свадба“ и још тада сам желела да водим такав формат. Мислим да бих се данас још боље снашла у тој улози. Много волим да радим са људима и са друге стране нема лепшег осећаја када видите осмехе на њиховим лицима, јер сте им помогли на неки начин.

Владимир Бијелић