Sonja Bančević, novinarka: Osmehom i pozitivnom energijom u etar

U studijskoj fotelji ova mlada dama je prilično opuštena i vešta, a, iako je tek petu godinu pred kamerama pokazala nam je svoj talenat u punom sjaju. Osim kao voditeljka pokazala se i kao vrsna reporterka sa terena, ali i prezenterka vesti. Karijeru je započela na Novosadskoj televiziji, a pre dve godine je nastavila svoj put na RTV-u, gde je danas gledamo kao voditeljku emisije „Razglednice” i „Vojvođanski Dnevnik”. U intervjuu za Dnevnikov TV magazin Sonja Bančević priča o izazovima u radu pred kamerama, ali i čarima novinarskog posla.

Šta biste vi stavili na razglednicu Novog Sada? Šta na njeno lice, a šta na naličje?

– Novi Sad zaista ima mnogo divnih fotografija koje su baš za razglednicu. Jako je teško odlučiti se za samo jednu. Rekla bih da jedno od glavnih odličja Novog Sada jesu njegovi prepoznatljivi objekti, koji su uklopljeni u celine koje datiraju kroz prošle vekove. Tu su definitivno, Tvrđava, Gradić, katedrala, stara zdranja iz Zmaj Jovine i Dunavske ulice. A na naličju bih napisala, da „Srpsku Atinu” i mesta koje sam navela, obavezno treba obići. Ona nikada nisu prazna. Pored šetača, često su domaćin raznim manifestacijama, domaćim, stranim, privrednim i kultrunim.

Nedavno ste, pored „Razglednica” koje vodite, počeli da radite i kao prezenterka vesti na RTV-u. Plašite li se lapsusa koji su mnogim kolegama obeležili karijeru?

– Lapsusi su neizostavni  deo našeg posla. Svi formati koje vodim se prenose uživo. Zahtevaju koncentraciju, a i kod mene je uvek prisutna ona pozitivna trema, ali i adrenalin od živog programa. Lapsusi se zaista dešavaju svima, čak i na nekim najlakšim i najjednostavnijim rečima za izgovor, ali prosto „izađu” iz nas. Međutim, i pored toga, uvek sam se plašila da ne pogrešim negde veliko. No, ko radi taj i greši.

Gledaoci često veruju da je posao voditelja puko čitanje vesti, dok je u praksi to u potpunosti drugačije. Koliko se rada krije iza pripreme programa uživo?

– Da, vrlo to jednostavno i lako izgleda gledaocima. Ali i do samog čitanja tih vesti potrebna je priprema koja traje satima pre emisije ili vesti. Formati koje radim su različiti i drugačije se spremaju. Na primer, za „Razglednice” se pripremaju pitanja za goste, istražuje se o temi o kojoj će pričati kako bi bili dovoljno „potkovani” za taj razgovor. Onda se sve te najave ubacuju u promter, šalju na lektorisanje i štampaju. Onda ide onaj slađi deo, šminka, frizura i garderoba, pa silazak u studio.

Kako ste i kada zavoleli novinarstvo i rad pred kamerama?

– Još od srednje škole sam imala afinitete za rad pred kamerama. Oduvek me je to privlačilo ali mi je delovalo i nedostižno. Studirala sam Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i ni to me nije odvelo u neki drugi pravac. Jednom prilikom mi se ukazala mogućnost da vodim neke  manifestacije koje su mi zapravo bile vrata za ulazak u medijski svet. Već pet godina radim ovo što volim, a to je rad na televiziji.

Šta vam je u početku bilo najteže da savladate u radu na televiziji, a sa čime se danas borite kada se uključe kamere?

– Možda čudno zvuči, ali zaista nisam imala nekih briga koje bih mogla da istaknem. Mislim da sam se više plašila velikog kolektiva i kolega, jer rad na televiziji i dobra emisija znače i dobar timski rad pre puštanja u etar. Ali zaista su svi veliki ljudi, odlični prijatelji, a još bolje kolege. I kada nešto i krene onako kako ne treba kada se uključe kamere, dobra saradnja to vrlo brzo reši.

Ne pozdravljaju me zato što me znaju sa televizije

Prepoznaju li građani vaše lice na ulicama i kakve komentare od njih najčešće dobijate?

– Novosađani ipak nisu od onih koji će vam prići i pozdraviti vas samo zato što vas znaju sa televizije. Sa druge strane ima i onih koji se odvaže i rado priđu. Do sada nisam imala nijedan nepriličan komentar sem, da sam mogla da izaberem drugu haljinu (smeh). Šalu na stranu, ova trenutna medijska „popularnost” je sasvim dovoljna.

Budući da ste se oprobali i kao reporterka, da li vam je rad na terenu izazovan jednako kao i onaj u studiju?

– Da, zaista sam probala sve. I zaključak je da svaki posao nosi veliku odgovornost. Ipak je onaj na terenu malo izazovniji, jer je i opušteniji i dopušta dozu kreativnosti i improvizacije, dok je u studiju to ipak malo drugačije. Međutim, i dalje više volim studio.  

Kada biste dobili priliku da radite autorsku emisiju šta biste voleli da ponudite gledaocima?

– Trenutno radim u informativnoj redakciji. Kada bih imala priliku, to bi ipak bila emisija zabavnog karaktera. Ranije, dok nisam počela da radim, omiljena emisija mi je bila „ 48 sati svadba“ i još tada sam želela da vodim takav format. Mislim da bih se danas još bolje snašla u toj ulozi. Mnogo volim da radim sa ljudima i sa druge strane nema lepšeg osećaja kada vidite osmehe na njihovim licima, jer ste im pomogli na neki način.

Vladimir Bijelić