"Serbia fashion week" представио делове колекције приказане у Француској

Кроз видео презентације њихових модних ревија које су пратиле и манекенке одевене у неке од најлепших комадима приказаних у Паризу публика је могла да се увери зашто је српска мода скренула пажњу светске јавности.

Исте вечери отворена је и изложба „The Фирст Фоур” на којој су били изложени одабрани комади истих колекција, кроз које је и новосадска публика могла да доживи дух Париза. 

Манифестација „Сербиа Fashion Week”, подсетимо, постала је стална чланица Федерације Високе Моде Француске, која је део Министарства индустрије Француске и тако се изборила да представља српску моду на најпрестижној модној манифестацији „Парис Fashion Њеек”, што је велики успех за целу Србију, будући да овај фестивал до сада није отварао своја врата иностраним недељама моде у оквиру свог званичног програма. Према речима председнице Српске недеље моде и Националне коморе за моду Србије Светлане Хорват, презентација српских модних дизајнера у Паризу био је облик врхунске културне дипломатије, чиме су отворена бројна врата нашој земљи на многим пољима.  

– Скренули смо пажњу светске јавности нашим учешћем на најпрестижнијој недељи моде. То смо учинили и делујући кроз све светске медије јер смо их довели у културни центар наше земље у Паризу, то се све међусобно прожима добром стратегијом, а комуникација нашег успеха који смо направили заиста може да се искористи у безброј смерова за промоцију наше земље генерално у свету – истакла је Светлана Хорват и додала да су били дужни да и у Новом Саду, који је изнедрио ову модну манифестацију, прикажу своје успехе. – „Сербиа Fashion Week” има договор са Федерацијом Високе Моде Француске за учешће наших дизајнера сваке године. Дали су нам чак и дозволу да представљамо креаторе са територије некадашње Југославије, али ја бих заиста желела да то буду дизајнери из Србије. Наша земља је овом промоцијом добила толике комплименте у Паризу и велика би штета била да ове четири модна бренда, која смо видели, не оду поново, а у моди важи правило да ако сте талентовани и имате шта да покажете морате на одређеном терену да се представите три пута. Волела бих да четири дизајнерке које су прве отишле оду опет, јер ће онда направити и послове и тада ћемо од њих направити светске брендове. Да ли ће они имати финансијске снаге за то у то већ нисам сигурна. 

Јесење издање Српске недеље моде враћа се на велика врата у Нови Сад и, како сазнајемо, у септембру ће бити отворено у центру града уз пратњу симфонијског оркестра и реномираних музичара, уз више од 70 модних дизајнера из целог света. Модна манифестација се јесењим издањем враћа се и на Новосадски сајам, где ће кроз шест дана, бити приказане многобројне ауторске ревије, отворен велики „схоњроом” на којем ће се представити модни дизајнери, а биће организоване и конференције и едукативни семинари са стручњацима из области моде и комуникација из целог света. 

Светлана Хорват додаје и да у нашој земљи људи још увек не посматрају моду делом културе, што се у свету одавно схватило, па још увек, како истиче, нисмо свесни колике досеге она може да има. 

– Борим се с ветрењачама ових 11 година колико организујемо „Сербиа Fashion Week”. Волела бих да се мода озбиљније схвати на државном нивоу, јер увек имам осећај да, кад год се прича о њој, то је увек такав наратив који подразумева да је то женска забава. Наши дизајнери студирали су пет година различите академије. Они су уметници, нису забава, а ја стално имам утисак да људи немају времена за моду у нашој земљи – прича нам Светлана Хорват узимајући за пример Француску у коју се у недељи када се организује „Парис Фасхион Њеек” у државну касу, како је рекла, слије између 60 и 70 милиона евра од туризма, будући да тада из целог света долазе посетиоци у ту земљу. – Заиста не претендујем да остварујемо успехе као тамошња Недеља моде, али, сигурно је да кроз јаку манифестацију тог типа, а ми смо, рецимо, најјача у Источној Европи, то нам признаје свет, можемо да развијамо наше потенцијале. Да наша манифестација да бенефит туризму, привреди, култури и многим другим гранама. 

Владимир Бијелић