ПОДРШКА И ЉУБАВ КЉУЧ У ПРИЛАГОЂАВАЊУ ШКОЛАРАЦА Савети психолога Александра Шибула како се носити с новим изазовима повратка деце у школу

Време је да се размишља о повратку у школске клупе, што је увек веома стресно, како за саму децу, која се враћају или тек треба да закораче у школски свет, тако и за њихове родитеље који проживљавају све то заједно са њима. На помолу су нови изазови, од савладавања нових градива и задатака, до поновног уклапања у свакодневну рутину и динамику школског живота. Како би лакше прихватили повратак у школске клупе, децу је потребно емоционално на то припремити,  што потврђује и психолог Александар Шибул.

-  Ако дете успемо да добро емоционално припремимо за полазак у школу, тад смо поставили добар темељ за раст и развој позитивног става према учењу а тиме и лакшу адаптацију на новонасталу ситуацију. Код детета је најважније развијати љубав према стицању знања, а не само очекивање да нам донесу добар успех и одличне оцене. Емоционалну припрему чине разговори о разним ситуацијама које дете може очекивати у школи. Треба бити реалан у томе и не идеализовати школско окружење. Само позитивна прича може створити у младом уму нереална очекивања која могу итекако утицати на губитак мотивације за учењем. Одведите дете да види и осети атмосферу у школи. Разговарајте са старијом децом која су већ искуснији ученици – каже психолог Шибул и додаје да је можда најважнија ствар за дете то да му родитељи ставе до знања да ће му у свему бити подршка.

Како даље објашњава, многи проблеми, са којима ће се дете сусрести током својих школских дана, умногоме зависи и од начина на који су провели распуст. Како ће се деца прилагодити новонасталим ситуацијама, новим изазовима и структури, зависи од тога да ли им је време током лета било организовано или не.

- Ако су деца била препуштена стихији без и мале структуре и организације времена, тад може настати почетна незаинтересованост за учење и структуиран рад. Неконтролисано коришћење телефона и игрица такође имају негативни трансфер на прихватање школских обавеза и захтева. Деца током распуста треба да имају и обавеза поред забаве и игре. Читање, ограничено време на интернету, давање различитих задатака, које ће сваког дана извршавати, развиће доживљај да је рад неопходан и да тако и постаје извор задовољства, а такође и битан чинилац у развоју самопоштовања – објашњава наш саговорник.

Како би се успоставила свакодневна рутина, наш саговорник тврди да је неопходна помоћ родитеља, који ће школарцима бити подршка, тако што ће им, у процесу учења, дати смернице, али не и извршавати обавезе уместо њих. Такође, потребно је обезбедити и све услове за неометано учење и стицање знања.

- Родитељи треба да помогну деци да организују добро своје време, како би стигли да обаве све задатке који су пред њих постављени. Треба их учити начину на који треба да се учи. Бити им подршка али не учити уместо њих. Одредити им место за учење. Ако постоје услови, онда је то њихова соба, ако не, онда је то кутак који ће бити само за рад – каже Александар Шибул. – Потребно је учити их уредности, да на столу буде само оно што тренутно раде. Дати смернице али не радити задатке уместо њих.

Родитељи свој успех или неуспех у васпитању често директно пореде са учинковитошћу деце у школском окружењу. Дакле, сматрају то првим тестом своје успешности. Многи страхови происходе из тога. Будимо подршка деци и трудимо се да не виде наше страхове, а време ће свакако показати шта ћемо кориговати у будућности. Свакако, уколико се не снађу у новонасталој ситуацији, или у било ком тренутку школовања свог детета, родитељи могу да се консултују са стручњацима, рекао је за наш лист психолог Александар Шибул.

Док су неки ученици природно склони учењу и раду, други се пак могу борити с одређеним предметима или имати тешкоће у прилагођавању на школске обавезе, што може довести до стреса и анксиозности, како код деце, тако и код родитеља. Наш саговорник истиче да је, како би се ови проблеми избегли, важно приступити образовању на начин који узима у обзир индивидуалне потребе и потенцијале сваког детета.

Када малишани полазе у први разред или се пак враћају у већ познате клупе, најчешће се радују дружењу са новим, или старим другарима. Међутим, ту су и она деца којима упознавање или склапање пријатељстава иде теже, те имају проблема са социјализацијом. Да би родитељи, у таквим ситуацијама, помогли детету, потребно је остварити отворену комуникацију, каже психолог Шибул.

-  Подршка и љубав су кључ у стварању услова како би се деца прилагодила новонасталој ситуацији. Треба усмеравати децу да се повезују са њима сличнима, а не да теже да буду у друштву такозваних звездица. Омогућити да дете позове другара из школе у свој дом, како би се на тај начин, кроз игру и заједничко учење, још више приближили. Развити отворен комуникациони стил како би наше дете могло да нам се отвори у сваком тренутку и подели своје мишљење и ставове са нама – објашњава наш саговорник.

Понекад се дешава да деца не могу сама да се носе са притисцима који долазе са балансирањем школских и vannastavnih активности. Иако родитељи желе да њихова деца имају и активности ван школе, битно је, како каже психолог Шибул за наш лист, растеретити дете и обезбедити му време, како за учење, тако и за игру.

- Пре свега не треба дете претрпати са обавезама ван школе. Дешава се да родитељи организују паралелну школу са редовном, која укључује број активности које превазилазе капацитет младе душе. Потребно је и време за игру и одмор. Редуковати свакако време које деца желе да проведу у виртуелном свету. Игрице и боравак на интернету и разним апликацијама повећавају стрес и незадовољство.

Такође, психолог Александар Шибул додаје и да је, како би се побољшала концентрација и пажња деце у школском окружењу, неопходно вратити се аналогним дидактичким средствима, те да је важно одсуство дигиталних уређаја у школама. Тиме ће се, сматра наш саговорник, дечји мозак лагано реадаптирати на оне мисаоне токове који су еволуционо уграђени у наш нервни систем.

Ивана Јапунџа