ОЛИМПИЈСКЕ ПОБЕДЕ И ПОРАЗИ НА ВЕЛИКОМ ЕКРАНУ Филмови који су овековечили најпознатије тренутке највећег спортског такмичења
Олимпијске игре одувек су биле инспирација многим филмским режисерима за прављење изванредних остварења.
Пружајући приче о храбрости, упорности и спортском духу, филмови о Олимпијским играма бележе историјске тренутке, али и борбе и тријумфе спортиста из целог света.
Париз је ове године угостио многобројне спортисте који ће засигурно ући у историју и о којима ће се тек правити филмови, а сада ћемо се подсетити неких од најзначајнијих прича о Олимпијскиим играма испричаних на великом платну.
Биографска спортска драма из 2023. године под називом „Дечаци у чамцу” привукао је пажњу многих када се 25. децембра нашао на биоскопским платнима у Сједињеним Америчким Државама. Ова истинита драма, коју је режирао и продуцирао Џорџ Клуни, заснована је на бестселеру Данијела Џејмса Брауна и прича инспиративну причу о веслачком тиму Универзитета Вашингтон, који је савладао огромне препреке да би освојио злато на Олимпијским играма 1936. године у Берлину. У марту 2011. године, компанија The Weinstein Company је стекла права за екранизацију поменуте књиге. У октобру 2018. године, Лантерн Ентертаинмент, која је стекла имовину компаније The Weinstein Company, склопила је уговор са компанијом Metro-Goldwyn-Mayer Пицтурес за дистрибуцију филма широм света. У марту 2020. године, објављено је да ће Џорџ Клуни режирати и продуцирати филм заједно са Грантом Хесловом, док ће Марк Л. Смит писати сценарио. Иако је филм добио мешовите критике, успео је да оствари приход од 55 милиона долара.
Чувени афроамерички спортиста Џеси Овенс добио је филм, а режирао га је Стивен Хопкинс. Овај атлетичар остао је упамћен по свом четвороструком тријумфу на Олимпијским играма у Берлину 1936. године, где је био прва звезда игара. Управо је због тога биографска спортска драма „Трка” угледала светлост дана, а публика ју је одмах заволела. Снимање филма почело је 24. јула 2014. у Монтреалу, а продуцирали су га Форецаст Пицтурес, Солофилмс и Trinity Раце, уз подршку породице Овенс, Фондације Џеси Овенс и Луминари Гроуп. Филм је имао комерцијални успех и добио је умногоме позитивне критике, освојивши четири канадске награде за екранизацију, укључујући и награду за најбољег глумца, која је припала Стефану Џејмсу, који тумачи главну улогу. Ово остварењ засновано је на истинитим догађајима и животу славног спортисте, као и његовом већ поменутом четвороструком тријумфу. Како се наводи, Хитлер је намеравао да искористи Олимпијске игре у Берлину као промовију нацистичког режима и демонстрацију аријевске супериорности над остатком света. Чињеница је да је Немачка била најуспешнија држава у играма у Берлину, али је тај успех остао у сенци једног Афроамериканца који је победио немачке спортисте.
Иако постоји много прича о спортистима који су на Олимпијским играма постигли незамисливо, мушки хокејашки тим Сједињених Америчких Држава засигурно је нашао своје место у историји. Филм „Чудо”, доноси једну од највећих прича о аутсајдерима у историји спорта, те неочекивану победу легендарног хокејашког тима над фаворизованим совјетским тимом, у финалу Зимских олимпијских игара 1980. године. Ово остварење се премијерно нашло на великим екранима 6. фебруара 2004. године. Иако је снимљен са буџетом од 28 милиона долара, филм је успео да заради преко 64 милиона долара. Осим тога, добио је и позитивне критике, а навелико је хваљена и изведба глумца Курта Расела, који тумачи улогу главног тренера, који је водио млади амерички тим до невероватне златне медаље. Наравно, оно што је остало упамћено јесте управо узбудљив и инспиративни приказ овог историсјског тренутка.
Као најважније спортско такмичење на глобалном нивоу, Олимпијске игре нису само прилика за приказивање изванредних спортских достигнућа, него су и позорница за бројне контроверзе и скандале. Документарни филмови истражују ове аспекте, те гледаоцима пружају увид како у позадину тријумфалних успеха тако и у тамнију страну олимпијског духа. Ово су само неки документарци који су истражили ове теме кроз детаљне анализе и интервјуе светски познатих спортиста.
Икар
Када Брајан Фогел почиње да открива истину о допингу у спорту, случајно упознавање са руским научником претвара његову причу из личног експеримента у геополитички трилер који укључује прљави урин, необјашњену смрт и Олимпијске златне медаље, откривајући највећи скандал у историји спорта.
The Црасх Реел
Овај филм приказује ривалитет између сноубордера Шона Вајта и Кевина Пирса, пријатеља из детињства који постају број један и два у свету пред Зимске олимпијске игре у Ванкуверу. Изводе све опасније трикове, све док Кевин не падне, што једва преживљава. Док се Кевин опоравља од повреде, Шон осваја злато. Све што Кевин жели јесте да се поново попне на свој сноуборд, иако лекари и породица страхују да би то могло бити смртоносно.
The Weight оф Голд
Овај документарни филм настоји да подстакне дискусију о проблемима менталног здравља, охрабри људе да потраже помоћ и истакне потребу за лако доступном подршком. Филм садржи сведочанства олимпијских спортиста који деле своје борбе са менталним здрављем, укључујући Мајкла Фелпса, Џеремија Блума, Лоло Џонс, Грејси Голд, Бодеа Милера, Шона Вајта и многе друге.
Пред очима 900 милиона телевизијских гледалаца широм света, одиграо се терористички напад, а филм „Минхен” говори управо о томе. У овом граду је била у току друга недеља Летњих олимпијских игара које су се још називале и „Олимпијада мира и среће”, међутим, те 1972. године, свет је гледао убиство 11 израелских спортиста. Филм је заснован на књизи канадског новинара Џорџа Џонаса под називом „Освета: истинита прича о израелском против-терористичком тиму”. Сама књига се темељи на изворима Јувала Авива, који је тврдио да је био агент Мосада Авнер, који проналазе и убијају припаднике Црног септембра за које се сматра да су одговорни за убиство 11 израелских спортиста. У књизи, Авивову причу приповеда протагонист зван „Авнер”. Чини се да је ово остварење горе прошло у америчким биоскопима, где је зарадило око 43 милиона долара, што представља четвртину издвојеног буџета, него у Европи, где је зарадило преко 130 милиона долара.
Ивана Јапунџа