okoTVoko: TV SPEKTAKL MELODIJE JADRANA

Ovaj televizijski spektakl i muzički prenos vratio je nadu u zabavnu i pop muziku ali jasno je da ništa ne može bez najjačeg autora i hit mejkera Tončija Huljića i njegovog pevačkog jata. Toliko zvezda na jednom mestu: Jelena Rozga, Doris Dragović, Nina Badrić, Petar Grašo, Neno Belan. Festivalski orkestar uživo sa besprekornim zvukom  i televizijski prenos HRT-a dao je domaći zadatak za sve javne servise u regionu kako se pravi Sanremovski prenos. Uvek se setim prenosa domaćih festivala zabavne muzike gde se ne vidi ni orkestar, ni prateći vokali. Ovde se videlo sve. Doduše, i u ovom prenosu bilo je brljotina pa je kamerman u jednom momentu izgubio kontrolu kao i mikser i reditelj ali se brljotina brzo ispravila pošto je bilo toliko kamera na jednom mestu da smo i zaboravili da se desila brlja. Najemotivniji trenutak festivala je bilo čestitanje rođendana divi Zorici Kondži kad joj je Žak Hudak uručio cveće i kada joj je ceo festival čestitao rođendan sa pesmom „Zar je voljeti greh”.

Najveće hitove festivala svakako imaju Jelena Rozga i duet Nina Badrić i Petar Grašo i pesma „Nemoj”. Posle dužeg vremena videli smo jedan festival zabavne muzike gde su svi učesnici bili fantastično stilizovani i obučeni. Ništa pretenciozno, ali sve elegantno, onako kako i treba na moru i na Mediteranu. Bilo je i naših izvođača. Uvek prisutan Sergej Ćetković i „pobegulja” iz „Frajli” Marija Mirković. Marija je nosila odlične naočare i ona se već preselila na more, jer ima saradnju sa tamošnjim klapama i pop muzičarima. Melodije Jadrana su već sada dobile titulu najboljeg festivala kog smo gledali ove godine ako prihvatimo činjenicu da je Dora bila neviđeni treš, a Zagrebački festival oronuli dinosaurus koga nikakva medijska vijagra ne može da pridigne. Splitski festival koji sledi već po samom spisku izvođača pokazuje da je izgubio bitku nastavljajući tradiciju najgledanijeg i najslušanijeg festivala u nekadašnjoj JRT Mreži. Šarmantni Duško Ćurlić se pokazao kao dostojanstveni naslednik jednog Olivera Mlakara. Tamo se iskusni voditelji cene a ne šalju se u penziju. Da, to je festival gde je presedan napravio Đorđe Balašević koji je došao u patikama i otpevao „Panonskog mornara”. Zato smo i mi odavde jako slabi na te zvukove sa mora. Jer je more jedino što nama Vojvođanima fali za sreću pa zato masovno idemo ili u Grčku ili u Umag. Jednostavno nam more fali u životu. Dotle slušamo „Ta tvoja barka mala”, „Kokolo”, „Zagrljeni”, „Samo simpatija”, „Podseti me šta to beše ljubav”, „Nadalina”. Kažu, depresija tipičnih Vojvođana se može izlečiti samo morem i lepim morskim pesmama.  Ovaj televizijski prenos je bio melem za dušu da odmorimo malo glavu od politike, geostrateških pitanja od večitih stresova kojima smo izloženi. Ali i dalje se mora znati koliko god da je bio dobar festival tamo dole će se po kolima i dalje najviše slušati Miroslav Ilić, Ana Bekuta, Lepa Brena, Milica Pavlović. Njima se sviđa ono što se kod nas snima a naša publika jednostavno voli tamošnje izvođače. Dovoljan je podatak da je Jelena Rozga u rekordnom roku samo preko Instagrama prodala veliku dvoranu Spensa ali i ta ista Rozga fenomenalno peva „Duge noge za igranje, vitko telo za gledanje”.

I može politika da nas svađa koliko hoće, muzika i dalje dokazuje da je duša ono što voli i Đoleta, Arsena, Olivera, Mišu, Nedu, Brenu, Tomu Zdravkovića. I da je HRT kao i CMC TV na ponudi oba kablovska operatera što znači da će šou biznis uvek biti jači od svakog šovinizma i s jedne i sa druge strane. Što bi Petar Grašo otpevao „Triba nam, triba nam, samo malo, da se volit znamo”. Niko ne traži od nas bratstvo i jedinstvo jer već trideset godina postoje nezavisne države ali pokazalo se da je muzika uvek spajala granice patnje ljudske duše. Može Đani da bude najplaćeniji pevač ali moja duša vuče ka jugu i slušaću ovoga leta „Nemoj”, duet Nine Badrić i Petra Graše.

Aleksandar Filipović