ОкоТВоко: Прашина, круна и тешке приче

Наравно, ништа од тога не би могло да се оствари да није енергије и ангажованости ауторке, чија је каријера, осим несрећног везивања за ТВ Пинк, обележена управо овим ретким талентом да нањуши причу са маргине и успешно је доведе под лупу јавности.

Приче и људи који су гостовали у емисији „Живот прича“ одавно су постале део медијске историје Србије. Сетимо се само гостовања Драгане Јанковић, мајке четрнаестогодишњег Алексе који се 2011. године убио јер је био жртва вршњачког насиља. Свака од тих прича носи тешку поруку, али је и део напора ауторке да, приказивањем прича о темама о којима се ћути, покаже да жртве имају лице, да се несреће не дешавају неком другом, да постоје људи који умеју и морају да се носе с невољом и из ње понекад изађу као победници.

Истина, ове приче имају исту тематику као грозоморни серијал „Тренутак истине“ по којем је Татјана постала позната радећи на ТВ Пинк. Тренуци су то на које је стално враћа ненаклоњена јавност, из менталног трапа вадећи питање о уживању за време силовања, које је Тања поставила у једној од бројних контраверзних епизода.

Требало је имати храбрости и у нову животну причу, после Пинка и Адриа медија групе, ући бирајући потпуно исте теме, али са сасвим другачијим приступом. Уместо провокативних, често сурово бесрамних питања којима огољева несрећне саговорнике, спремне да за новчану надокнаду открију сав свој прљав веш, Татјана Војтеховски поставља питања којима дезинтегрише лажни морал, сексизам, хомофобију, разрачунавајући се с предрасудама и сликајући портрете неприлагођених појединаца који су имали довољно храбрости да пливају узводно.

Ауторка је недавно рекла да с посебном пажњом приступа свакој причи, не само из побуде да све буде новинарски тачно, већ и из сазнања да људи дају „своје куцајуће срце на длану“.

И то се из ових емисија и види, а Татјана причу о људима наставља да шири преко друштвених мрежа, спајајући природно снажну енергију са друштвеним активизмом којем се посветила на себи својствен начин. Не чуди зато да јој се обраћају када желе да „прогура“ неку хуманитарну акцију или скрене пажњу јавности на неко дете којем треба новчана помоћ. Јер, искреност, а тога код Војтеховски никада није недостајало, умеју сви да препознају, и знају да цене људе који признају да су и када погрешили и, што је још важније, не понављају грешке.

Можда управо у томе лежи разлог због којег јој јунаци њених прича буквално сами долазе на ноге. Имати поверења у новинара који ће пред камерама и милионским аудиторијумом да открије све ваше дубоко закопане тајне, ретко је и опасно оружје. А Татјана је до сада успевала да га упери на право место. На задовољство свих који прате њен рад и оних који цене људе који умеју да се подигну из прашине, отресу круну, врате је на главу и наставе даље.

Ивана Вујанов