OkoTVoko: Prašina, kruna i teške priče
Druga sezona emisije TV Prva „Život priča“ na TV Prva, autorke Tatjane Vojtehovski, potvrdila je koliko je priča o običnim ljudima s neobičnim problemima sposobna da privuče pažnju javnosti, nudeći dubinu iskrenosti i otvorenosti, teskobu života i jačinu borbe za bolje sutra.
Naravno, ništa od toga ne bi moglo da se ostvari da nije energije i angažovanosti autorke, čija je karijera, osim nesrećnog vezivanja za TV Pink, obeležena upravo ovim retkim talentom da nanjuši priču sa margine i uspešno je dovede pod lupu javnosti.
Priče i ljudi koji su gostovali u emisiji „Život priča“ odavno su postale deo medijske istorije Srbije. Setimo se samo gostovanja Dragane Janković, majke četrnaestogodišnjeg Alekse koji se 2011. godine ubio jer je bio žrtva vršnjačkog nasilja. Svaka od tih priča nosi tešku poruku, ali je i deo napora autorke da, prikazivanjem priča o temama o kojima se ćuti, pokaže da žrtve imaju lice, da se nesreće ne dešavaju nekom drugom, da postoje ljudi koji umeju i moraju da se nose s nevoljom i iz nje ponekad izađu kao pobednici.
Istina, ove priče imaju istu tematiku kao grozomorni serijal „Trenutak istine“ po kojem je Tatjana postala poznata radeći na TV Pink. Trenuci su to na koje je stalno vraća nenaklonjena javnost, iz mentalnog trapa vadeći pitanje o uživanju za vreme silovanja, koje je Tanja postavila u jednoj od brojnih kontraverznih epizoda.
Trebalo je imati hrabrosti i u novu životnu priču, posle Pinka i Adria medija grupe, ući birajući potpuno iste teme, ali sa sasvim drugačijim pristupom. Umesto provokativnih, često surovo besramnih pitanja kojima ogoljeva nesrećne sagovornike, spremne da za novčanu nadoknadu otkriju sav svoj prljav veš, Tatjana Vojtehovski postavlja pitanja kojima dezintegriše lažni moral, seksizam, homofobiju, razračunavajući se s predrasudama i slikajući portrete neprilagođenih pojedinaca koji su imali dovoljno hrabrosti da plivaju uzvodno.
Autorka je nedavno rekla da s posebnom pažnjom pristupa svakoj priči, ne samo iz pobude da sve bude novinarski tačno, već i iz saznanja da ljudi daju „svoje kucajuće srce na dlanu“.
I to se iz ovih emisija i vidi, a Tatjana priču o ljudima nastavlja da širi preko društvenih mreža, spajajući prirodno snažnu energiju sa društvenim aktivizmom kojem se posvetila na sebi svojstven način. Ne čudi zato da joj se obraćaju kada žele da „progura“ neku humanitarnu akciju ili skrene pažnju javnosti na neko dete kojem treba novčana pomoć. Jer, iskrenost, a toga kod Vojtehovski nikada nije nedostajalo, umeju svi da prepoznaju, i znaju da cene ljude koji priznaju da su i kada pogrešili i, što je još važnije, ne ponavljaju greške.
Možda upravo u tome leži razlog zbog kojeg joj junaci njenih priča bukvalno sami dolaze na noge. Imati poverenja u novinara koji će pred kamerama i milionskim auditorijumom da otkrije sve vaše duboko zakopane tajne, retko je i opasno oružje. A Tatjana je do sada uspevala da ga uperi na pravo mesto. Na zadovoljstvo svih koji prate njen rad i onih koji cene ljude koji umeju da se podignu iz prašine, otresu krunu, vrate je na glavu i nastave dalje.
Ivana Vujanov