okoTVoko: Nikad više, milo moje
Radio Beograd obeležio je veliki jubilej - sto godina postojanja, sa dva spektakularna koncerta na Tašmajdanu.
Prve večeri gledali smo koncert uz klasičnu muziku, zabavnu i evergrin muziku, a druge koncert narodne muzike „Veselo veče”, koji je nešto duže trajao, jer znamo da je Srbija zemlja folka. Koliko je samo bogata istorija Radio Beograda mogu da posvedočim sa svojih pola veka života, jer sam odrastao uz „Veselo veče”, „Indeksovo radio pozorište”, „Tup, tup”, „Zeleni megaherc”, „Ozon”, „Vreme sporta i razonode”, i noćni program Radio Beograda. Na divnu muzičku temu podsetio nas je na koncertu Zlatko Manojlović u legendarnoj instrumentalnoj numeri „Jednoj ženi”. Hit numeru „Autobus u pola 6” podsetila nas je na legendarnu emisiju, a poseban šarm interpretaciji te pesme je dala Izvorinka Milošević, popularna i kod mlađih generacija danas od Fejsbuka, Instagrama do Tiktoka.
Zasluženo, nagradu „Zlatni mikrofon” dobila je Lepa Lukić kraljica narodne muzike koja fascinira vitalnošću i energijom, kao i Stjepko Gut naš legendarni džez muzičar. Bilo je divno i pogledati video- čestitku stogodišnjeg Vojislava Bubiše Simića. Biljana Krstić nije samo etno pevačica, to je žena koja sa ponosom može da kaže da je muzički urednik prvog programa Radio Beograda i to 40 godina. Sve što znam o pop muzici osamdesetih čuo sam prvo kad je Bilja pustila. Veliko osveženje programa je bilo što se izašlo iz televizijske političke korektnosti i što su otpevana dva najveća hita koju su proslavili naši sportisti „Jutro je” Nade Topčagić i legendarnu pesmu „Miki, Milane” Vere Matović koja je postala svetski hit. Svakako kad neko hoće da dokaže kako je javni servis bez predrasuda onda se pozove Mitar Mirić, ali svi su pričali o tome da je preterao sa botoksom i šta taj pevač zna o obrvama, a da žene ne znaju, jer „ne može nam niko ništa jači smo od sudbine”.
Nada Topčagić će svakako poneti titulu najekscentričnije modne kombinacije na crvenom tepihu. Najbolje je izgledala alfa i omega ovog projekta „gvozdena lejdi” RTS-a Olivera Kovačević. Ana Bekuta se vratila u velikom stilu na scenu i izgledala bolje nego ikada. Najveća zvezda na crvenom tepihu je bio Slaven Došlo koji je pevao pesmu „Zašto su danas devojke ljute”, Princ od Vranje briljirao je sa pesmom „Obriši suze, draga” Bobe Stafanovića i to su današnja dva najznačajnija seks simbola koja se pojavljuju na RTS-u. Jedan će sigurno da vodi i sledeći srpski izbor za Pesmu Evrovizije, dok će drugi biti ozbiljan favorit. Mlađani bariton Marko Pantelić oduševio je interpretacijom pesme „Milkina kuća”. Zejna je oduševila interpretacijom romskih pesama, ali je nedostajala Olivera Katarina bar kao gošća u publici, a falile su i Vesna Zmijanac i Zorica Brunclik, Miroslav Ilić. Nebojša Dugalić se nije proslavio interpretacijom pesme „Odiseja” kao ni grupa Zana pesmom „Majstor za poljupce”.
To je bio radio na kome je radila harizmatična Divna Karleuša i gde se miksovala zabavna i narodna muzika i koja mi je pomogla da u teškim devedesetim godinama uspešno privedem kraj studiranja. Niko ga nije ni pomenuo da je postojao. Zašto više ne postoji onako jaka produkcija ploča, kao što je bio PGP RTB. Ostaje i pitanje zašto u samom prenosu nije bilo više voditelja i urednika Radio Beograda i Beograda 202, jer su to mediji koji danas brane našu profesiju.
Danas Radio Beograd ima osam platformi na kojima emituje program i uticajan je i u ovim digitalnim vremenima. Pola veka svog života proveo sam uz Radio Beograd. Hvala svim novinarima, muzičkim urednicima, sportskim reporterima za sve lepo što su mi pružili u životu. Toliko kvalitetnih ljudi je radilo na tom programu da RTS pravi svakog vikenda program ne bi mogao da pobroji toliko kvalitetne ljude i program. Ali, lepo je napisao Duško Radović za najlepšu pesmu Bisere Veletanlić - „Nikad više, milo moje”. U medijima se sve promenilo. Samo će radio da traje dok je sveta i veka. Nikad više, milo moje, a igrale se delije nasred zemlje Srbije.