окоТВоко: Музика на мишиће

Посебно се критичарима није свидео начин на који Сенида пева прослављене песме Фахрете Јахић. Али и Лепа Брена када је поново снимила њене старе хитове то једноставно није било то... Звучало је некако шупље, са синтезованим аранжманима, вероватно да би добила могућност да пева своје песме које су снимане за друге дискографске куће. Послушајте стару и нову верзију песме „Ситније, Циле, ситније”.

Међутим, Лепа Брена је увек била краљица маркетинга и увек је знала да пласира све што треба од чарапа до својих концерата. Јер ера наше фолк-поп културе се броји од Брене и после Брене. Сенида представља тај нови правац, где је ритам машина главна и поједини извођачи покушавају да се приближе том новом звуку, који је баш одлика ових времена... Некако је све празно, набуџено, помпезно... не видим разлоге за толике милионе лајкова. Али то су и нова времена где се уклапају извођачи који су ексцентрични и појавом и интервјуима. У етно музици је то сигурно Божо Врећо који је симбол те модерности у севдаху.

Он стално има посла, публике, има одличан број прегледа али шта да радим кад сам ја тип човека који воли како севдах певају Здравко Чолић, Силвана Арменулић, Химзо Половина, Неда Украден, Ана Бекута. Једноставно сам старомодан и за Сениду и за Божу. Скидам капу на присутност у медијима, на то како су их прихватили електронски медији у свим земљама региона али једноставно то није моја шоља чаја. Класичан сам тип. Волим да слушам Мирослава Илића, Предрага Живковића Тозовца, Предрага Гојковића Цунета. Уживам у гласовима Лоле Новаковић, Сенке и Бисере Велетанлић. И могао бих од јутра до сутра да слушам Арсена Дедића, Ђорђа Балашевића... Нисам за модерност по сваку цену и да све буде на мишиће, каква је данашња постала музика. Волим имиџ оне слатке Даре Бубамаре са првим плочама „Кошава са Дунава'', а нова Рада Дара ми се не свиђа, иако има пуне дворане. Више волим старије песме Наташе Беквалац и Саше Ковачевића него ово ново, набуџено, са прескупим спотовима, где је опет све на мишиће.

Да не кажем све је некако пластично, стерилно, без емоција. Са ове историјске дистанце људи који код мене масовно долазе траже углавном старе ствари од Миладина Шобића до Бакија Б3. Једина нова песма која се тражи је „Фрка” коју певају „ Nipplepeople”, а у ствари је обрада песме „Фрка” Зденке Ковачичек. И то је песма у којој се помиње стражњица која је друга реч за то знате и сами, али ми смо фини новинари и ово је софистицирани магазин који може без те речи које почиње на Г. Одличан ми је и „Севдах бејби” са својим обрадама песма „Извини, душо, извини” Наде Топчагић и „Ти ми се тако свиђаш” што је одлична обрада песме „Спиритус” групе „Џакарта”. О укусима се не расправља, увек сам мрзео кад ми је неко држао слово и предавање на ту тему. Чак и волим некад неки треш, забаве ради, али једноставно не сме ништа да буде на мишиће.

Александар Филиповић