okoTVoko: Muzika na mišiće

Posebno se kritičarima nije svideo način na koji Senida peva proslavljene pesme Fahrete Jahić. Ali i Lepa Brena kada je ponovo snimila njene stare hitove to jednostavno nije bilo to... Zvučalo je nekako šuplje, sa sintezovanim aranžmanima, verovatno da bi dobila mogućnost da peva svoje pesme koje su snimane za druge diskografske kuće. Poslušajte staru i novu verziju pesme „Sitnije, Cile, sitnije”.

Međutim, Lepa Brena je uvek bila kraljica marketinga i uvek je znala da plasira sve što treba od čarapa do svojih koncerata. Jer era naše folk-pop kulture se broji od Brene i posle Brene. Senida predstavlja taj novi pravac, gde je ritam mašina glavna i pojedini izvođači pokušavaju da se približe tom novom zvuku, koji je baš odlika ovih vremena... Nekako je sve prazno, nabudženo, pompezno... ne vidim razloge za tolike milione lajkova. Ali to su i nova vremena gde se uklapaju izvođači koji su ekscentrični i pojavom i intervjuima. U etno muzici je to sigurno Božo Vrećo koji je simbol te modernosti u sevdahu.

On stalno ima posla, publike, ima odličan broj pregleda ali šta da radim kad sam ja tip čoveka koji voli kako sevdah pevaju Zdravko Čolić, Silvana Armenulić, Himzo Polovina, Neda Ukraden, Ana Bekuta. Jednostavno sam staromodan i za Senidu i za Božu. Skidam kapu na prisutnost u medijima, na to kako su ih prihvatili elektronski mediji u svim zemljama regiona ali jednostavno to nije moja šolja čaja. Klasičan sam tip. Volim da slušam Miroslava Ilića, Predraga Živkovića Tozovca, Predraga Gojkovića Cuneta. Uživam u glasovima Lole Novaković, Senke i Bisere Veletanlić. I mogao bih od jutra do sutra da slušam Arsena Dedića, Đorđa Balaševića... Nisam za modernost po svaku cenu i da sve bude na mišiće, kakva je današnja postala muzika. Volim imidž one slatke Dare Bubamare sa prvim pločama „Košava sa Dunava'', a nova Rada Dara mi se ne sviđa, iako ima pune dvorane. Više volim starije pesme Nataše Bekvalac i Saše Kovačevića nego ovo novo, nabudženo, sa preskupim spotovima, gde je opet sve na mišiće.

Da ne kažem sve je nekako plastično, sterilno, bez emocija. Sa ove istorijske distance ljudi koji kod mene masovno dolaze traže uglavnom stare stvari od Miladina Šobića do Bakija B3. Jedina nova pesma koja se traži je „Frka” koju pevaju „ Nipplepeople”, a u stvari je obrada pesme „Frka” Zdenke Kovačiček. I to je pesma u kojoj se pominje stražnjica koja je druga reč za to znate i sami, ali mi smo fini novinari i ovo je sofisticirani magazin koji može bez te reči koje počinje na G. Odličan mi je i „Sevdah bejbi” sa svojim obradama pesma „Izvini, dušo, izvini” Nade Topčagić i „Ti mi se tako sviđaš” što je odlična obrada pesme „Spiritus” grupe „Džakarta”. O ukusima se ne raspravlja, uvek sam mrzeo kad mi je neko držao slovo i predavanje na tu temu. Čak i volim nekad neki treš, zabave radi, ali jednostavno ne sme ništa da bude na mišiće.

Aleksandar Filipović