ОкоТвОко: Луди пролећни плес

Ајде чик покушајте да поновите рефрен као што сте то знали са „Молитвом”, „Лане моје” или „Луди летњи плес”. Имам право да напишем и да кажем да сам раније волео Евровизије. А чини ми се да је и та манифестација имала стално потребу да се враћа у прошлост јер је све на нешто већ личило. Па добро, Евровизија има 65 година и још није за пензију, јер се стално модернизује па претерује. Светлосни ефекти и све што чини овај спектакл  држе га и даље најгледанијим ТВ програмом. Али, све је постало важније од песме. Мирко Вељин је написао да је већина песама одвратна, све модерно, у циљу заглупљивања маса. Мортал Комбат бенд је то све описао у својој песми „Евровизија“. Дакле, додајем, циркусу у којој већ имамо жену са брадом, имамо бендове који плаше малу децу, имали смо бабушке по хиљадити пут. Остаје само да се пријави мечка Божана. Али, иза ове веселе сценографије дијагностикује се да је говор мржње превладао. Да ли је то због короне или што је цео свет пошизео због утицаја деснице, нема више оног евровизијског духа кад смо се радовали и гласали за комшије. Сад као да смо ликовали што симпатична Албина није ушла у финале. Па је кренуло по друштвеним мрежама... Кад је Швајцарац показао знак Велике Албаније настао је хаос по нашим друштвеним мрежама.

Хејтовање. Блокирање. Опет се политика, као и увек, уплела и довела једно такмичење, које је одисало духом слободе, до тога да се гледа кроз пребројавање крвних зрнаца и ко је ког порекла. И коментатори су постали љути и кренули су и они истеривати правду. Многи моји пријатељи су изјавили да нисмо више за овај свет. Зауставите евровизијски глобус силазим. Али, зашто би на Песми Евровизије било лепше него у Европској унији. Ако су у доба короне људи постали себичнији и зли и ова манифестација је многим емотивним душама показала да овога пута не може да им буде утеха.

Ова манифестација је давно изгубила невиност и чедност и сад је у климаксу. Главна таблоидна тема је била да ли је победник Италијан Дамијано шмркао кокаин. Смешно из угла српских телевизија, на којима се кокаинско понашање показује у свакој дебатној политичкој емисији. Италија је морала да победи. Пре свега имали су лепу необичну, другачију песму. Потом, Италија је много пропатила због короне, треба да зацели ране. И да се сви сетимо како је Тото Кутуњо пре тридесет година певао „Заједно”. Нажалост, то се није десило. После те песме настали су ратови и олује. И зато ми немојте помињати никакве ураганке ни торнада.

И зашто је Исланђанин у преносу певао „Јаја Динг Донг“. Реч је о глумцу који се крајем јуна нашао у хит Нетфликсовом филму „Евровизија прича о Фајр Саги“. Фанови овог такмичења имају помешана осећања после тог филма. Као што  је и наша коментаторка Душка Вучинић Лучић била љута и иронична, док је колега са ХРТ-а Душко Ћурлић био хладан као шприцер. Али, најпријатније изненађење, поред тога што ћерка Ненада Кнежевића Кнеза пева у Хуриканкама, је јављање Драгане Косијерине. Мислио сам да је ледена црнка задужена за пригодне емисије на РТС-у. Њен пољубац свим гледаоцима је нешто што смо добили у преносу. Хуриканке нису дочекане еуфорично како су испраћене. Ипак, победа на Евровизији мора да уследи после неких других победа. Прво кад победимо своје ниске страст, депресије и себе.

Александар Филиповић