окоТВоко: Кљун канских ловорика
Серија „Кљун” је добила награду публике и једина је ТВ серија из региона која је икада ушла у првих десет серија на престижном међународном фестивалу у Кану. Пошто бинџујем серију од почетка, нисам се изненадио овом успеху. Суботица, шлагери, удба као наша судба, и још ријалити. Чудаци и лудаци, а све тако направљено да могу да гледају и деца.
Очигледно је публика овде жељна квалитетног програма. Дива Љиљана Благојевић је толико добра да често пожелим да и мени баци карте. Иначе, серија се највише бави паранормалним и оним ненормалним из наше историје. Мићко Љубичић маестралан као припадник БИЕ, показује колико може бити врстан мачо глумац, а не само комичар и фантастичан имитатор.
Ова серија има двоје косценариста, Матију Драговића и Љубицу Луковић и двоје коредитеља, Јелену Гаврлиловић и Уроша Томића. У питању је криминалистичка серија са елементима парапсихологије. Још кад ми Нада Кнежевић запева сетно „Сети се наше љубави’’ или Драган Антић „Љуби, љуби ме’’ поред тога што серија има изванредну музику Владимира Пејаковића. На Твитеру влада општи рат око поделе улога и сваки од учесника дискусије има своје виђење. У питању су сјајни млади глумци Стефан Вукић и десетогодишња девојчица Дрена Мршић, али и одлична Наташа Шолак. Судећи по коментарима сви би знали да боље режирају и дају своју глумачку поделу. Али ово је телевизијски догађај који може да изазове пажњу на друштвеним мрежама. Аутори серије ни сами у Кану нису били свесни шта им се дешава, откуд толики публицитет, толика подршка домаће и стране публике. Али Кан су својевремено освајали и Оливера Катарина и Беким Фехмиу и Љиља Благојевић и Емир Кустурица.
Гледајући ову криминалистичку серију, схватамо да овде ништа није случајно. И кроз овај драмски програм можемо схватити како функцинише много тога и зашто трачеви и таблоидне етикете нису никад случајне. Јер не каже се џаба „Озна све дозна” и „Удба је наша судба”. И можда се Мићко Љубичић није прославио док је правио палачинке на снимању сета, али као и у „Националном парку Србија” добро је описао наш менталитет. Од кошмарних снова до разрешења читава ситуације, у само десетак епизода. Можда је зато и добро бинџовати ову серију Унитед медије за мале паре које нису ни цена једне биоскопске улазнице. Јер серију „Кљун” треба погледати у једном даху уз неке кокице и сочне палачинке. Нешто тако квалитетно и узбудљиво давно нисмо гледали након многих серијских телевизијских брука. И ако смо рекли да је К1 лидер у забавном, динамичном програму, Унитед медија постаје лидер у производњи добрих, квалитетних телевизијских серија. Што би се рекло: „Има се, може се”.
С друге стране, имам психолошки проблем као и ови с Твитера што би да буду редитељи „Кљуна’’ и да поново деле улоге. Никако не могу да се навикнем на српску верзију „Династије’’. Ваљда што је туча Кристл и Алексис била толико убедљива да не могу да се навикнем на нова времена. Исто тако обожавам Франу Ласића кад пева „Волим те, будало мала’’ а не могу да се навикнем на њега у новим временима . Фале ми изгледа стара добра телевизијска времена. Једино је ту Лепа Лукић, њу где год видим, било на „Курир телевизији’’, „Пинку’’ код Амиџе или Гранд телевизији – јасно је да све пролази, али да се она прилагођава свим телевизијама и новим форматима. Што би рекао Цане из „Партибрејкерса’’ „Лепава, лепо пева”.
Зато су и „Кљун’’ и „Тома’’ феномени… Изгледа да нама у Србији нема среће ако не помиримо нашу бољу прошлост и чемерну садашњост. Очигледно и поред свог примитивизма ког смо гледали на телевизијама, остали смо емотиван народ који воли да запева „Срце је моја виолина’’. Сад кад су пирати заустављени остаје да нестрпљиво чекамо телевизију серију „Тома’’ да на баш не буде све у животу вишок шер и „Игра судбине’’.
Александар Филиповић
