okoTVoko: Kljun kanskih lovorika
Serija „Kljun” je dobila nagradu publike i jedina je TV serija iz regiona koja je ikada ušla u prvih deset serija na prestižnom međunarodnom festivalu u Kanu. Pošto bindžujem seriju od početka, nisam se iznenadio ovom uspehu. Subotica, šlageri, udba kao naša sudba, i još rijaliti. Čudaci i ludaci, a sve tako napravljeno da mogu da gledaju i deca.
Očigledno je publika ovde željna kvalitetnog programa. Diva Ljiljana Blagojević je toliko dobra da često poželim da i meni baci karte. Inače, serija se najviše bavi paranormalnim i onim nenormalnim iz naše istorije. Mićko Ljubičić maestralan kao pripadnik BIE, pokazuje koliko može biti vrstan mačo glumac, a ne samo komičar i fantastičan imitator.
Ova serija ima dvoje koscenarista, Matiju Dragovića i Ljubicu Luković i dvoje koreditelja, Jelenu Gavrlilović i Uroša Tomića. U pitanju je kriminalistička serija sa elementima parapsihologije. Još kad mi Nada Knežević zapeva setno „Seti se naše ljubavi’’ ili Dragan Antić „Ljubi, ljubi me’’ pored toga što serija ima izvanrednu muziku Vladimira Pejakovića. Na Tviteru vlada opšti rat oko podele uloga i svaki od učesnika diskusije ima svoje viđenje. U pitanju su sjajni mladi glumci Stefan Vukić i desetogodišnja devojčica Drena Mršić, ali i odlična Nataša Šolak. Sudeći po komentarima svi bi znali da bolje režiraju i daju svoju glumačku podelu. Ali ovo je televizijski događaj koji može da izazove pažnju na društvenim mrežama. Autori serije ni sami u Kanu nisu bili svesni šta im se dešava, otkud toliki publicitet, tolika podrška domaće i strane publike. Ali Kan su svojevremeno osvajali i Olivera Katarina i Bekim Fehmiu i Ljilja Blagojević i Emir Kusturica.
Gledajući ovu kriminalističku seriju, shvatamo da ovde ništa nije slučajno. I kroz ovaj dramski program možemo shvatiti kako funkciniše mnogo toga i zašto tračevi i tabloidne etikete nisu nikad slučajne. Jer ne kaže se džaba „Ozna sve dozna” i „Udba je naša sudba”. I možda se Mićko Ljubičić nije proslavio dok je pravio palačinke na snimanju seta, ali kao i u „Nacionalnom parku Srbija” dobro je opisao naš mentalitet. Od košmarnih snova do razrešenja čitava situacije, u samo desetak epizoda. Možda je zato i dobro bindžovati ovu seriju United medije za male pare koje nisu ni cena jedne bioskopske ulaznice. Jer seriju „Kljun” treba pogledati u jednom dahu uz neke kokice i sočne palačinke. Nešto tako kvalitetno i uzbudljivo davno nismo gledali nakon mnogih serijskih televizijskih bruka. I ako smo rekli da je K1 lider u zabavnom, dinamičnom programu, United medija postaje lider u proizvodnji dobrih, kvalitetnih televizijskih serija. Što bi se reklo: „Ima se, može se”.
S druge strane, imam psihološki problem kao i ovi s Tvitera što bi da budu reditelji „Kljuna’’ i da ponovo dele uloge. Nikako ne mogu da se naviknem na srpsku verziju „Dinastije’’. Valjda što je tuča Kristl i Aleksis bila toliko ubedljiva da ne mogu da se naviknem na nova vremena. Isto tako obožavam Franu Lasića kad peva „Volim te, budalo mala’’ a ne mogu da se naviknem na njega u novim vremenima . Fale mi izgleda stara dobra televizijska vremena. Jedino je tu Lepa Lukić, nju gde god vidim, bilo na „Kurir televiziji’’, „Pinku’’ kod Amidže ili Grand televiziji – jasno je da sve prolazi, ali da se ona prilagođava svim televizijama i novim formatima. Što bi rekao Cane iz „Partibrejkersa’’ „Lepava, lepo peva”.
Zato su i „Kljun’’ i „Toma’’ fenomeni… Izgleda da nama u Srbiji nema sreće ako ne pomirimo našu bolju prošlost i čemernu sadašnjost. Očigledno i pored svog primitivizma kog smo gledali na televizijama, ostali smo emotivan narod koji voli da zapeva „Srce je moja violina’’. Sad kad su pirati zaustavljeni ostaje da nestrpljivo čekamo televiziju seriju „Toma’’ da na baš ne bude sve u životu višok šer i „Igra sudbine’’.
Aleksandar Filipović