окоТВоко: Госпоја телевизија у раљама живота

Али времена одавно нису пристојна, чим Јована Јеремић пита Ђанија у једној реклами „Колики ти је?”. Зато сам и окренуо канал ка емисије „Табу’’ да чујем нешто паметно о кризи средњих година. Миша Стојиљковић, новинар и психолог, нам је лепо својим смиреним спикерским гласом објаснио зашто се мора преживети та криза. Дође време да се подвуче црта и шта је са оним ако ти ситуација или друштво није могло помоћи да развијеш све своје потенцијале. Емисија лековитија од антидепресива и седатива.

Да ли је важнији спољашњи изглед, некретнине, аутомобил или самоћа која се дешава унутра? Али има и срећних примера. Ивица Пропадало,  фронтмен „Тешке индустрије” има тридесет година млађу партнерку из Београда и сија. Све вам је у животу судбина, карма. Шта ти стоји у наталној карти или како су ти се звезде наместиле. Неко има среће, а неког чека  сто година самоће.

Ержика Пап Рељин у „Документу” увек има занимљиве теме и саговорнике, овог пута то је било „Исмевање као спортска дисциплина”. Колико се само самоубистава десило због „дигиталног топлог зеца”. Осветничка порнографија је такође тренд. Да ли треба читати коментаре и трпети туђе насиље? Што би рекао Роберт Чобан, ако видиш неког ко ће да те смара треба побећи на другу страну и цитирао је једну колегиницу и једну мађарску изреку „Бежанија је срамотна али корисна”. Потребно је не губити време у беспотребним расправама са неистомишљеницима.

Постављање граница на друштвеним мрежама треба да постане правило. Осим Чобана, сјајни коментатори у „Документу” били су Илијана Бербер, Ивана Ђорђевић, Игор Михаљевић и доктор Владимир Јефтић који је у праву када каже да су сви они који имају психичке или психолошке проблеме кроз мреже постали још видљивији и агресивнији.

Имали смо пример Марије Шерифовић која је отворено за медије проговорила како је добила дете. Али ко хоће да остане здрав боље да не чита силне хејтерске и мрзитељске коментаре. Мржња је остала основна емоција овде. Благо ономе ко има пара да се искључи, да оде на Малдиве и Бахаме….. Ко остаје овде, остаје да се бори са кризом средњих година, пубертетом под утицајем ТикТока и са остатком популације која и даље највише на свету воли да чује оно што се дешава на телевизији.

Велики је утицај и мини сукње на телевизијску каријеру. Без тога се не може. О томе у једној од наредних колумни. Али да телевизија није свемогућа показује случај Александре Пријовић која је без подршке телевизија напунила пет Арена у Загребу и довела Јелену Розгу на сцену.

То је слика неких нових времена, без мржње и ратова. Слике генерација које имају тридесет година. За сада њихов избор је имати леп посао, слушати цајке и не гледати телевизију. Али они који задржавају право на даљински још увек имају и право да шалтају канале.

Времена се мењају, али госпођа телевизија, иако је давно прошла менопаузу и климакс, остаје главна господарица наших судбина и живота.

Александар Филиповић