ОкоТВоко: Даљинац под јастуком
Сајт Спецтатор index који се бави статистичком анализом на разне теме, навео је, да је према Еуродата подацима за 2017. годину, Србија на неславном другом месту у Европи по броју минута проведених пред телевизором сваког дана.
Према статистичким подацима, шију нас само Румуни, проводећи 317 минута дневно зурећи у чаробну кутију, док јој ми посвећујемо чак четири минута мање: 313 илити невероватних пет сати и тринаест минута. Иза нас су остали Португалци са 284 минута, Мађари са 282, Грци са 262 минута дневно и Турци са минутом мање од Грка. Тако смо успели да потучемо и творце серија због којих старији чланови породице чврсто држе даљинце у рукама, а неки их, кажу злобници, стављају и под јастук, да се случајно не деси да им се промени омиљени канал. Онај ријалити, јер то је, упркос напорима да променимо стање свести код просечног гледаоца, и даље најгледанија врста програма.
А кад смо већ код омиљене врсте програма, ни ту много не заостајемо за светом. Према подацима Еуродате, и прошле године трећина програма била је посвећена забави, а ова врста емисија убедљиво се највише гледала у ударно време око 20 часова. Према статистици, окретање забавном програму у најважније доба дана за телевизије повећава број гледалаца за три четвртине, а такозвани шер за невероватних 24 посто.
Ако сте мислили да смо и у томе најгори, грешите, бар кад је укупна гледаност у питању. Јапан и Сједињене Америчке Државе забавном програму посвећују 58 посто, односно 53 посто емитованог времена, иако, за разлику од нас, овај програм не чине већином ријалити телевизијске емисије, већ и разни ток и таленат шоу програми, хумористичке емисије и други, оригинални формати. У Србији се од забавног програма највише гледају ријалитији, мада, према подацима Регулаторног тела за електронске медије, проценат удела ријалитија у укупно емитованом програму опада од 2015. Тако је ТВ Хепи ријалити формату у 2015. години посветила невероватни 58,42 посто времена, а ТВ Пинк је те године ријалитију посветио четвртину програма, односно 24,13 посто. Године 2017. ситуација је другачија: ријалити емисије на Хепи ТВ заузимају мање од половине програма – 46,74, док на ТВ Пинку чине само 13,87 посто.
Како је могуће да нам ријалити програми владају државом, а подаци показују да се њихов удео у емитованом смањује? Највише захваљујући томе што смо постали друштво скандала и спектакла, што се таква врста садржаја с телевизије прелива на друге медије: штампани медији објављују детаље из биографија главних учесника, дајући им на популарности, важности и значају, друштвене мреже у овоме учествују дељењем делова садржаја, а сами учесници имају активне друштвене профиле на којима комуницирају с публиком, стварајући армију обожавалаца, видео канали за дељење садржаја одавно су затрпани клиповима из ријалитија који се деле без икакве контроле. А управо је интернет, према Еуродата аналитичарима, означен као платформа с највећим растом гледаности видео и телевизијских садржаја. И то, захваљујући нашем застарелом правосуђу, с веома слабом, скоро никаквом контролом.
И тако, док нам већина становништва, нарочито оног старијег – јер, међу најстаријим смо народима у свету – ријалити звезде сматра делом кућне атмосфере, а телевизија им служи за превазилажење отуђености и усамљености, Регулаторно тело за електронске медије мало и прекасно покушава да у ово замешатељство уведе неки ред. Кажњавањем телевизија за прегласне и предуге рекламне блокове, пропуштајући да спомене да су псовке, ударци и разне врсте простота непримерени и за ове телевизије, штетне за друштво и опасне за младе које бисмо желели да макар заштитимо, кад већ нисмо у стању да их образујемо. За то су се они побринули сами, одлазећи на нет мимо родитељског знања и контроле. А куда ће нас то све одвести, сам бог зна. Можда у неки општи ријалити.
Ивана Радоичић