Нинине мустре: Обликовање
Међу својим пријатељима и познаницима примећујем мустре по којима неко брже, а неко спорије стари. Ту не мислим на физички изглед, јер он зна да вара, него на психу, начин размишљања и понашање.
Показује се да они који су крути у својим ставовима, који их никада не доводе у питање још од када су их ономад заузели и не попуштају е, они некако најбрже старе. Не прихватају ништа ново, на нове услове живота су кивни, не желе да се прилагођавају и у главном у свему почињу да заостају. Претварају се у старце и старице много пре очекиваног рока.
Волим да верујем да не спадам у ту групу, заправо, веома предано радим на томе да се понашам другачије. Живот видим као непрекидни низ прилика у којима нешто учимо, савладавамо, мењамо се и напредујемо. Сваки догађај, свака ситуација, било пријатна или не, обликује ме.
Не одбијам их унапред само зато што ми је нешто у њима непознато, превише брзо или ново да бих разумела како функционише. Из оног стања свести у којем јесам, са оним искуством које имам, настојим да сагледам ситуацију из свих углова, јер верујем да ми је искуство управо зато и дато. Избегавам да на основу искуства дајем оцене и процене нечега што ми је ново. Више волим да се ослоним на интуицију, на осећај који ме води кроз свакодневицу.
Не морам да познајем неку особу да бих проценила да ли је добронамерна или није. Осећај из дубине стомака једноставно зна боље од мене и од било ког искуства које сам имала до сада. Тај осећај, када му верујем и када му се препустим, непогрешиво ће ми указати о чему се ради. Чак и онда када ме доведе у непожељну ситуацију, ту заправо имам нешто да научим.
Рецимо, учим како да што ефикасније одбијем неког испијача енергије. Можда не видим одмах да се о таквој особи ради, али онда се ствари преокрену и тај неко постане права пијавица. Тада не будем кивна на своју интуицију која ме је „издала“, него сам захвална на прилици да додатно обликујем своју вољу и одређене способности. Онда вежбам своје старе технике плавог балона (замислим плави заштитини омотач око себе), или свесног дисања (замислим да ме удах испуни златном светлошћу која ме јача и штити) и увек се покажу као врло ефикасне: или се саговорник који ме гњави нагло удаљи од мене, или ја ођедном добијем инспирацију да на уљудан, али непоколебљив начин прекинем конверзацију.
Зато прихватам све што је ново, учим свакодневно и коригујем своја сазнања и осећања и право да вам кажем, осећам се све млађе и млађе. Флексибилност, како тела тако и психе, једна је од одлика младости, а младост је за мене радост, не због затегнуте коже, него због отворености према животу и свему што он доноси. Сваки нови дан је прилика за сопствено обликовање и ново радовање, а самим тим и подмлађивање.
Нина Мартиновић Армбрустер
