НАТАША МИЉКОВИЋ О ПРЕЛАСКУ НА ТВ „ПРВА“  Трема пред нови почетак

Иако је завршила смер Међународни односи на Факултету политичких наука, а потом у Риму магистрирала са тезом „Политика силе у међународним односима“, Наташа је већ са 14 година први пут упловила у свет новинарства. Тада је водила тинејџ емисију на ТВ „Студио Б“, а потом је практично знање у информативном програму стицала на „БК ТВ“. Јавност је Наташу највише запамтила и заволела по ауторској емисији „Кључ“ коју је неколико година водила на РТС-у, а потом и по Јутарњем програму који је на тој телевизији водила пет година, као и емисију „Студио 3“. Последњих година предано је радила на емисији „Тако стоје ствари“.

Након 15 година проведених на Јавном сервису, где је научила најважније пословне, али и животне лекције, Наташа је одлучила да окрене нови лист и прихвати позив телевизије „Прва“ да током лета уређује и води Јутарњи програм. На новој позицији гледаћемо је сваког радног дана већ од понедељка, 2. јула. Иако је на телевизији више од 25 година, Наташа за „Дневников“ ТВ магазин признаје да има трему пред нови почетак, али да ће она нестати чим гледаоцима пожели „Добро јутро“.

„У овом послу који радим, прелепо је то што после толико година рада и даље можеш да почињеш изнова, а да и даље осећаш то усхићење, али и озбиљну трему пред почетак. Као да је све што сам до сад радила било много давно“, рекла је водитељка на почетку интервјуа.

Шта вам је највећи изазов у новој медијској кући која се по садржају разликује од Јавног сервиса на ком сте радили 15 година?

- Тренутно ми је највећи изазов да научим све нове просторије, да научим да се сналазим у овом лавиринту и да попамтим сва имена нових дивних колега које сам упознала. После следе ови прави озбиљни изазови, али о томе ћемо после понедељка.

Да ли сте у договору са колегама планирали да уведете новине у Јутарњи програм на „Првој телевизији“ или се ваш концепт неће разликовати од досадашњег?

- Оно што ће бити ново је мој карактер и моја личност, то је оно што сваки домаћин програма доноси. Иначе концепт програма се наравно неће мењати. Ја сам ту да Јовани и Срђану чувам њихову лепу емисију, и да им храним пса, а кад се врате, они настављају, а ја почињем други пројекат о коме ћемо причати други пут, јер још увек не могу да откривам о чему се ради.

Како планирате да померате границе будући да је конкуренција на српским телевизијама у јутарњим часовима велика?

- Конкуренција јесте велика, али квалитет није висок, и мислим да је то главни адут новог јутарњег програма „Прве телевизије“, и не мислим да постоји јачи адут од тога.

Изјавили сте да сте након 15 година осећали да РТС више није место за вас. Шта се у међувремену променило?

- РТС остаје моја кућа где сам провела 15 дивних година, где сам доживела фантастична искуства, где сам барем десет од тих 15 година веома добро радила у одличном тиму, али се променило, а променила сам се и ја. А када не иде, онда не иде. Мене је уплашио тренутак да будем незадовољна, а да се не померим. Тај страх од тога да останем зарад сигурности, то ме је уплашило, Тако да је више до мене него до РТС-а.

Какве успомене носите са Јавног сервиса?

- Моје успомене са Јавног сервиса су животне, и највећи део тих успомена има везе са Александром Тијанићем, који ме је довео тамо, са којим сам сарађивала, од кога сам много учила. Који нам никад није дао да се опустимо, који нас је опомињао али и хвалио. Заиста сам много научила од њега. Због тога мој боравак на Јавном сервису јесте Александар Тијанић, као и академик Никша Стипчевић, који је био председник Управног одбора. И некако мислим да је то било најбоље време мог боровка на РТС.

Да ли свој посао још увек радите са истим жаром као на почетку или у тој страсти има успона и падова?

- Мени је свака емисија као да је прва. Чак и са јутарњим програмом на РТС док сам га радила тих пет година, ниједно јутро нисам отишла као да је то нешто рутински. Такође, последњих девет година радим емисије које трају дуго, од по два, три сата, а сад ће ова трајати и до четири. То је огромна ментална енергија, ентузијазам, и давање целог бића у том програму, да то исцрпи човека, иако се то не види пред камерама, управо зато што је тај жар исти као на почетку. А жар је исти зато што волим посао који радим.

Када сте почињали своју каријеру владала су другачија правила на телевизијама. Какви су из вашег угла били тадашњи конзументи медија, а какви су они данас. Да ли верна публика уопште постоји?

- Нашој публици се заиста нешто десило. Кад сам почињала, радила сам емисију „Кључ” која се бавила озбиљним темама и редовно је била у прве три, четири најгледаније емисије те вечери. Када бисмо данас у том „прајм тајму” пустили те исте теме и те исте људе, не верујем да би оне имале ту врсту гледаности. Јесте се променила публика, али променила ју је телевизија, медији, таблоиди. Међутим у тој публици постоји и даље оно „здраво”, постоје и даље неки честити и паметни људи који траже квалитет, траже да их поштујете, и они хоће да вам верују. Овај јутарњи програм и овај мој нови покушај ће бити да управо ту публику која и даље постоји, вратимо пред мале екране.

Владимир Бијелић