NATAŠA MILJKOVIĆ O PRELASKU NA TV „PRVA“  Trema pred novi početak

Iako je završila smer Međunarodni odnosi na Fakultetu političkih nauka, a potom u Rimu magistrirala sa tezom „Politika sile u međunarodnim odnosima“, Nataša je već sa 14 godina prvi put uplovila u svet novinarstva. Tada je vodila tinejdž emisiju na TV „Studio B“, a potom je praktično znanje u informativnom programu sticala na „BK TV“. Javnost je Natašu najviše zapamtila i zavolela po autorskoj emisiji „Ključ“ koju je nekoliko godina vodila na RTS-u, a potom i po Jutarnjem programu koji je na toj televiziji vodila pet godina, kao i emisiju „Studio 3“. Poslednjih godina predano je radila na emisiji „Tako stoje stvari“.

Nakon 15 godina provedenih na Javnom servisu, gde je naučila najvažnije poslovne, ali i životne lekcije, Nataša je odlučila da okrene novi list i prihvati poziv televizije „Prva“ da tokom leta uređuje i vodi Jutarnji program. Na novoj poziciji gledaćemo je svakog radnog dana već od ponedeljka, 2. jula. Iako je na televiziji više od 25 godina, Nataša za „Dnevnikov“ TV magazin priznaje da ima tremu pred novi početak, ali da će ona nestati čim gledaocima poželi „Dobro jutro“.

„U ovom poslu koji radim, prelepo je to što posle toliko godina rada i dalje možeš da počinješ iznova, a da i dalje osećaš to ushićenje, ali i ozbiljnu tremu pred početak. Kao da je sve što sam do sad radila bilo mnogo davno“, rekla je voditeljka na početku intervjua.

Šta vam je najveći izazov u novoj medijskoj kući koja se po sadržaju razlikuje od Javnog servisa na kom ste radili 15 godina?

- Trenutno mi je najveći izazov da naučim sve nove prostorije, da naučim da se snalazim u ovom lavirintu i da popamtim sva imena novih divnih kolega koje sam upoznala. Posle slede ovi pravi ozbiljni izazovi, ali o tome ćemo posle ponedeljka.

Da li ste u dogovoru sa kolegama planirali da uvedete novine u Jutarnji program na „Prvoj televiziji“ ili se vaš koncept neće razlikovati od dosadašnjeg?

- Ono što će biti novo je moj karakter i moja ličnost, to je ono što svaki domaćin programa donosi. Inače koncept programa se naravno neće menjati. Ja sam tu da Jovani i Srđanu čuvam njihovu lepu emisiju, i da im hranim psa, a kad se vrate, oni nastavljaju, a ja počinjem drugi projekat o kome ćemo pričati drugi put, jer još uvek ne mogu da otkrivam o čemu se radi.

Kako planirate da pomerate granice budući da je konkurencija na srpskim televizijama u jutarnjim časovima velika?

- Konkurencija jeste velika, ali kvalitet nije visok, i mislim da je to glavni adut novog jutarnjeg programa „Prve televizije“, i ne mislim da postoji jači adut od toga.

Izjavili ste da ste nakon 15 godina osećali da RTS više nije mesto za vas. Šta se u međuvremenu promenilo?

- RTS ostaje moja kuća gde sam provela 15 divnih godina, gde sam doživela fantastična iskustva, gde sam barem deset od tih 15 godina veoma dobro radila u odličnom timu, ali se promenilo, a promenila sam se i ja. A kada ne ide, onda ne ide. Mene je uplašio trenutak da budem nezadovoljna, a da se ne pomerim. Taj strah od toga da ostanem zarad sigurnosti, to me je uplašilo, Tako da je više do mene nego do RTS-a.

Kakve uspomene nosite sa Javnog servisa?

- Moje uspomene sa Javnog servisa su životne, i najveći deo tih uspomena ima veze sa Aleksandrom Tijanićem, koji me je doveo tamo, sa kojim sam sarađivala, od koga sam mnogo učila. Koji nam nikad nije dao da se opustimo, koji nas je opominjao ali i hvalio. Zaista sam mnogo naučila od njega. Zbog toga moj boravak na Javnom servisu jeste Aleksandar Tijanić, kao i akademik Nikša Stipčević, koji je bio predsednik Upravnog odbora. I nekako mislim da je to bilo najbolje vreme mog borovka na RTS.

Da li svoj posao još uvek radite sa istim žarom kao na početku ili u toj strasti ima uspona i padova?

- Meni je svaka emisija kao da je prva. Čak i sa jutarnjim programom na RTS dok sam ga radila tih pet godina, nijedno jutro nisam otišla kao da je to nešto rutinski. Takođe, poslednjih devet godina radim emisije koje traju dugo, od po dva, tri sata, a sad će ova trajati i do četiri. To je ogromna mentalna energija, entuzijazam, i davanje celog bića u tom programu, da to iscrpi čoveka, iako se to ne vidi pred kamerama, upravo zato što je taj žar isti kao na početku. A žar je isti zato što volim posao koji radim.

Kada ste počinjali svoju karijeru vladala su drugačija pravila na televizijama. Kakvi su iz vašeg ugla bili tadašnji konzumenti medija, a kakvi su oni danas. Da li verna publika uopšte postoji?

- Našoj publici se zaista nešto desilo. Kad sam počinjala, radila sam emisiju „Ključ” koja se bavila ozbiljnim temama i redovno je bila u prve tri, četiri najgledanije emisije te večeri. Kada bismo danas u tom „prajm tajmu” pustili te iste teme i te iste ljude, ne verujem da bi one imale tu vrstu gledanosti. Jeste se promenila publika, ali promenila ju je televizija, mediji, tabloidi. Međutim u toj publici postoji i dalje ono „zdravo”, postoje i dalje neki čestiti i pametni ljudi koji traže kvalitet, traže da ih poštujete, i oni hoće da vam veruju. Ovaj jutarnji program i ovaj moj novi pokušaj će biti da upravo tu publiku koja i dalje postoji, vratimo pred male ekrane.

Vladimir Bijelić