МАРИЈА ПОПОВИЋ  Жао ми је што нисам студирала медицину

Након дугогодишње новинарске каријере, преточила је љубав према медицини у ауторску емисију, први информативно-забавни телевизијски шоу програм, посвећен здрављу. Сваке недеље од 14 часова у њеној „ординацији” гледаоци могу да сазнају и науче много тога о здравој исхрани и животу. Кроз њене емисије је прошло више од 1.000 саговорника, међу којима су били бројни стручњаци и научници који су приближили публици како да реше одређене тегобе, али и отклонили одређене заблуде. Угостила је и неке од познатих личности, који су из свог угла и искрено говорили о томе како су се носили са одређеним здравственим проблемима и открили савете о здравој исхрани.

Будући да је током prеthodnih месеци, када је здравље свих нас било у фокусу, њена емисија била један од извора информација бројним грађанима, упитали смо харизматичну водитељку колико ју је пандемија коронавируса променила и да ли је утицала на начин на који ће у наредном периоду припремати емисију „РТС Ординација”

– Сигурно је да је пандемија свима нама донела бригу које не можемо да се отресемо док не чујемо вест да је све готово, да више нема оболелих. Међутим, толико је непознаница у вези са овим вирусом да се најбоље види како влада страх - када вам је нешто непознато. Не можемо да предвидимо ствари, као што видите ни месец унапред, па тако ни ми не знамо у тиму „РТС Ординације” које ће нам се све теме саме наметнути од јесени - рекла је Марија Поповић. 

Које се то приче о коронавирусу још увек нису нашле на агенди медија, а ви бисте желели и могли да их обрадите у својој емисији?

– Верујем да ће нова истраживања тек отварати нове теме, а сигурно би било врло значајно говорити о томе које су евентуалне дугорочне последице код оних људи који „прележе” коронавирус и тежи и лакши облик заразе. Ипак, и остали аспекати приче о ковиду 19 људима ће поново бити потребни, можда не кроз потпуно нове информације, него кроз неку врсту „допуне” онога што смо раније научили. Због смањеног капацитета рада РТС-а у последња два месеца моја емисија имала је три издања у доба пика пандемије баш на ову тему. По броју информација које су други медији преносили из наше емисије видим да је била од помоћи у првим данима опште збуњености и страха.

Које савете ваших саговорника, након што сте их „кришом студирајући медицину” у вашој ординацији чули, и данас примењујете у животу?

– Некада ми је жао што нисам уписала медицину него друштвене науке, али сам кроз медије остварила стару жељу - да читам, учим и сазнајем о здрављу од најбољих. Када бих имала само десет секунди да некоме кажем шта да научи своју децу рекла бих му кратко: избаците рафинисане шећере у свим облицима, крећите се свакога дана, макар само шетали, пијте довољно воде, спавајте бар седам сати и лежите на време, мање меса, више рибе и поврћа, више љубави и игре, а мање нервозе и јурцања за богатством. Није увек једноставно, али и сама се трудим из дана у дан.

Будући да сте више пута истицали да сте много тога научили радећи емисију, дешава ли вам се да вам људи у окружењу траже савете о здрављу када имају одређене тегобе, страхове или проблеме?

– Веома често се то дешава. Радим приватно исто што радим у емисији - говорим да се јаве лекару. Нема импровизације у дијагностици и лечењу. Да вас лече комшије, поштари, интернет или сами. Мојим ближњима моје знање служи томе да не лутају и страхују, већ да им одмах укажем коме да се јаве и крену да елиминишу једну по једну сумњу. Иако се у 90 одсто случајева деси да сам била у праву када сам по симптомима рекла на шта сумњам - ми морамо да се излечимо прво оно „не идем код лекара да ми нешто не нађе”. Важно је да идемо на редовне контроле, а не да чекамо тегобе.

Јесте ли имали проблем да приближите медицинске теме гледаоцима будући да су разговори са здравственим радницима у медијима често испуњени стручним терминима који су неретко нејасни?

– Да би гледаоцима неки садржај био јасан, пре свега све мора бити јасно ономе ко води разговор са стручњаком. Зато се добро припремим и не бринем. Лекари су врло расположени да се прилагоде „народском” језику, некада је то лакше, а некада теже. Мислим да смо све те тешке и некада компликоване теме успели да приближимо гледаоцима тимски. Верујем да је свему томе допринео и занимљив концепт, али и ведар дух гостију.

Породица ми окрепљује душу

Како се „лечите” од умора и негативних мисли?

– Породицом!!! Провођење времена са мојима, а највише са супругом Миланом и ћерком Софијом, ми окрепи душу. Волим да возим ролере, да скијам, да чистим кућу, да се сунчам у мамином дворишту, да читам, а ускоро ће нам се придружити и једна куца која ће употпунити наше породично „лечење” од свих нежељених фактора. Зваће се Луи и што би рекао Хемфри Богарт: „Лоуис, И think this ис beginning оф а беаутифул фриендсхип!” („Луи, мислим да је ово почетак прелепог пријатељства!”).

За наш народ често важи правило да се код лекара иде тек кад нас нешто не заболи. Да ли је било оних разговора са саговорницима који су вас лично освестили да превентивно одете на неки преглед?

– О неким стварима не размишљате, па вас опомену неки разговори са стручњацима. Рецимо, преглед младежа, вида, зглобова, а све су то важни аспекти очувања нашег доброг здравља.

У свакој емисији и сами кувате здраве оброке и делите рецепте са публиком. Колико успевате да такав мени примењујете и код куће?

– Трудимо се да живимо здраво колико год је то могуће. Кувана јела имају предност, када се припремају слаткиши обично су то они без шећера осим за прославе када спремамо „праве” торте. Буде и оних дана када се опустимо, тада се „частимо” мање здравом храном, али то није свакодневно. Хранити се здраво не значи живети испосничким стилом живота, ипак, значи неку врсту умерености. Они који пробају рецепте које предлажемо у „РТС ординацији” схватиће да здраво може бити врло укусно.

На РТС-у сте прошли пут од волонтерке, преко новинарке у информативном програму до ауторке која већ четири сезоне успешно води своју емисију, која бележи лепе рејтинге. Колико је за успех који постижете данас био важан пут који сте у послу прошли?

– Сваки корак је важан, међутим кораци имају важност само ако сте поставили циљ и знате где желите да стигнете. Ја сам се одлучила за каријеру дугопругаша, а не спринтера. Породица ми је испред посла, а посао је важан део живота. Чини ми се да проналазим равнотежу. Све са мером и без опсесивне жеље да по сваку цену победимо у непостојећем шампионату, јер наш успех на послу је једино важан нашој породици. Чудан круг, који многи не разумеју. 

Владимир Бијелић