MARIJA POPOVIĆ  Žao mi je što nisam studirala medicinu

Nakon dugogodišnje novinarske karijere, pretočila je ljubav prema medicini u autorsku emisiju, prvi informativno-zabavni televizijski šou program, posvećen zdravlju. Svake nedelje od 14 časova u njenoj „ordinaciji” gledaoci mogu da saznaju i nauče mnogo toga o zdravoj ishrani i životu. Kroz njene emisije je prošlo više od 1.000 sagovornika, među kojima su bili brojni stručnjaci i naučnici koji su približili publici kako da reše određene tegobe, ali i otklonili određene zablude. Ugostila je i neke od poznatih ličnosti, koji su iz svog ugla i iskreno govorili o tome kako su se nosili sa određenim zdravstvenim problemima i otkrili savete o zdravoj ishrani.

Budući da je tokom prethodnih meseci, kada je zdravlje svih nas bilo u fokusu, njena emisija bila jedan od izvora informacija brojnim građanima, upitali smo harizmatičnu voditeljku koliko ju je pandemija koronavirusa promenila i da li je uticala na način na koji će u narednom periodu pripremati emisiju „RTS Ordinacija”

– Sigurno je da je pandemija svima nama donela brigu koje ne možemo da se otresemo dok ne čujemo vest da je sve gotovo, da više nema obolelih. Međutim, toliko je nepoznanica u vezi sa ovim virusom da se najbolje vidi kako vlada strah - kada vam je nešto nepoznato. Ne možemo da predvidimo stvari, kao što vidite ni mesec unapred, pa tako ni mi ne znamo u timu „RTS Ordinacije” koje će nam se sve teme same nametnuti od jeseni - rekla je Marija Popović. 

Koje se to priče o koronavirusu još uvek nisu našle na agendi medija, a vi biste želeli i mogli da ih obradite u svojoj emisiji?

– Verujem da će nova istraživanja tek otvarati nove teme, a sigurno bi bilo vrlo značajno govoriti o tome koje su eventualne dugoročne posledice kod onih ljudi koji „preleže” koronavirus i teži i lakši oblik zaraze. Ipak, i ostali aspekati priče o kovidu 19 ljudima će ponovo biti potrebni, možda ne kroz potpuno nove informacije, nego kroz neku vrstu „dopune” onoga što smo ranije naučili. Zbog smanjenog kapaciteta rada RTS-a u poslednja dva meseca moja emisija imala je tri izdanja u doba pika pandemije baš na ovu temu. Po broju informacija koje su drugi mediji prenosili iz naše emisije vidim da je bila od pomoći u prvim danima opšte zbunjenosti i straha.

Koje savete vaših sagovornika, nakon što ste ih „krišom studirajući medicinu” u vašoj ordinaciji čuli, i danas primenjujete u životu?

– Nekada mi je žao što nisam upisala medicinu nego društvene nauke, ali sam kroz medije ostvarila staru želju - da čitam, učim i saznajem o zdravlju od najboljih. Kada bih imala samo deset sekundi da nekome kažem šta da nauči svoju decu rekla bih mu kratko: izbacite rafinisane šećere u svim oblicima, krećite se svakoga dana, makar samo šetali, pijte dovoljno vode, spavajte bar sedam sati i ležite na vreme, manje mesa, više ribe i povrća, više ljubavi i igre, a manje nervoze i jurcanja za bogatstvom. Nije uvek jednostavno, ali i sama se trudim iz dana u dan.

Budući da ste više puta isticali da ste mnogo toga naučili radeći emisiju, dešava li vam se da vam ljudi u okruženju traže savete o zdravlju kada imaju određene tegobe, strahove ili probleme?

– Veoma često se to dešava. Radim privatno isto što radim u emisiji - govorim da se jave lekaru. Nema improvizacije u dijagnostici i lečenju. Da vas leče komšije, poštari, internet ili sami. Mojim bližnjima moje znanje služi tome da ne lutaju i strahuju, već da im odmah ukažem kome da se jave i krenu da eliminišu jednu po jednu sumnju. Iako se u 90 odsto slučajeva desi da sam bila u pravu kada sam po simptomima rekla na šta sumnjam - mi moramo da se izlečimo prvo ono „ne idem kod lekara da mi nešto ne nađe”. Važno je da idemo na redovne kontrole, a ne da čekamo tegobe.

Jeste li imali problem da približite medicinske teme gledaocima budući da su razgovori sa zdravstvenim radnicima u medijima često ispunjeni stručnim terminima koji su neretko nejasni?

– Da bi gledaocima neki sadržaj bio jasan, pre svega sve mora biti jasno onome ko vodi razgovor sa stručnjakom. Zato se dobro pripremim i ne brinem. Lekari su vrlo raspoloženi da se prilagode „narodskom” jeziku, nekada je to lakše, a nekada teže. Mislim da smo sve te teške i nekada komplikovane teme uspeli da približimo gledaocima timski. Verujem da je svemu tome doprineo i zanimljiv koncept, ali i vedar duh gostiju.

Porodica mi okrepljuje dušu

Kako se „lečite” od umora i negativnih misli?

– Porodicom!!! Provođenje vremena sa mojima, a najviše sa suprugom Milanom i ćerkom Sofijom, mi okrepi dušu. Volim da vozim rolere, da skijam, da čistim kuću, da se sunčam u maminom dvorištu, da čitam, a uskoro će nam se pridružiti i jedna kuca koja će upotpuniti naše porodično „lečenje” od svih neželjenih faktora. Zvaće se Lui i što bi rekao Hemfri Bogart: „Louis, I think this is beginning of a beautiful friendship!” („Lui, mislim da je ovo početak prelepog prijateljstva!”).

Za naš narod često važi pravilo da se kod lekara ide tek kad nas nešto ne zaboli. Da li je bilo onih razgovora sa sagovornicima koji su vas lično osvestili da preventivno odete na neki pregled?

– O nekim stvarima ne razmišljate, pa vas opomenu neki razgovori sa stručnjacima. Recimo, pregled mladeža, vida, zglobova, a sve su to važni aspekti očuvanja našeg dobrog zdravlja.

U svakoj emisiji i sami kuvate zdrave obroke i delite recepte sa publikom. Koliko uspevate da takav meni primenjujete i kod kuće?

– Trudimo se da živimo zdravo koliko god je to moguće. Kuvana jela imaju prednost, kada se pripremaju slatkiši obično su to oni bez šećera osim za proslave kada spremamo „prave” torte. Bude i onih dana kada se opustimo, tada se „častimo” manje zdravom hranom, ali to nije svakodnevno. Hraniti se zdravo ne znači živeti isposničkim stilom života, ipak, znači neku vrstu umerenosti. Oni koji probaju recepte koje predlažemo u „RTS ordinaciji” shvatiće da zdravo može biti vrlo ukusno.

Na RTS-u ste prošli put od volonterke, preko novinarke u informativnom programu do autorke koja već četiri sezone uspešno vodi svoju emisiju, koja beleži lepe rejtinge. Koliko je za uspeh koji postižete danas bio važan put koji ste u poslu prošli?

– Svaki korak je važan, međutim koraci imaju važnost samo ako ste postavili cilj i znate gde želite da stignete. Ja sam se odlučila za karijeru dugoprugaša, a ne sprintera. Porodica mi je ispred posla, a posao je važan deo života. Čini mi se da pronalazim ravnotežu. Sve sa merom i bez opsesivne želje da po svaku cenu pobedimo u nepostojećem šampionatu, jer naš uspeh na poslu je jedino važan našoj porodici. Čudan krug, koji mnogi ne razumeju. 

Vladimir Bijelić