Марија Егеља, водитељка: Време не сме да нам квари расположења

Телевизијску каријеру почела је након што је похађала УМС школу за таленте где је ишла на часове глуме, јавног наступа и манекенства и стекла прво искуство пред камерама, а потом прошла аудицију за нова ТВ лица. Право са кастинга стала је пред камере Националног дневника и од тада својим оспехом и харизмом поздравља гледаоце крај малих екрана. Пре две године одабрана је да буде водитељка „Жикине шаренице” уз Жику Николића, у којој смо је гледали све до увођења ванредног стања, када је емитовање прекинуто. На почетку разговора ексклузивно нам је најавила да би та емисија требало ускоро да се врати на мале екране, због чега је, како је истакла, веома срећна.

– Након одмора вратила сам се на посао и помало ужелела камере и рефлектора. Рад на телевизији је увек динамичан, волим и део посла у студију, али и рад на терену ми је близак, волим да људима дочарам врућину у парку, јак ветар који ми мрси косу док извештавам, велику хладноћу од које ми нос и прсти поцрвене па гледаоци имају реалан осећај какво је време напољу – рекла је у интервјуу за Дневников ТВ магазин водитељка Марија Егеља.  

Није вам страно да временску прогнозу гледаоцима презентујете скачући из хеликоптера, на бициклу, клизаљкама… Како проналазите идеје и инспирацију да се разликујете од колега?

– Трудим се да понекад освежим прогнозу тако неким занимљивим начином извештавања. Волим да буде занимљиво мени, а самим тим и гледаоцима. Лепота живота ме инспирише. Уживам приватно да возим бицикл па се идеја о томе да гледаоцима препоручим да проведу сунчан дан на тај начин сама наметне.

Колико је тешко приказати се у најбољем светлу у краткој минутажи коју имате током презентације временске прогнозе?

– Водим се тиме да је битнији садржај који пласирамо, а не дужина његовог трајања. Уколико је нешто квалитетно и другачије може остати упамћено и пропраћено више него садржај који траје дуже а нема квалитет. Тако је једна моја прогноза са клизаљкама која се завршила падом на лед, остала упамћена и дан данас.

Будући да сте увек информисани о временским приликама, да ли се ипак некада и вама дешава да покиснете или да се не обучете у складу са временом?

– Можда звучи смешно, али ја често покиснем, не зато што не верујем својим речима, већ не волим да носим кишобран, а гледаоцима саветујем да понесу. Углавном се онда људи из мог окружења смеју и питају ме: „Како то не верујеш сама себи?”, али исто тако знају да ме десет дана унапред питају да ли ће бити сунца или не, што је знак да ипак уливам поверење.

Утиче ли временска прогноза на ваше расположење?

– Радећи временску прогнозу заволела сам чари сваког годишњег доба, али морам признати да ми је лето заувек омиљено. Да се ја питам увек бих вам најављивала сунчано и топло време. Живот није само чекање да киша стане, већ научити да плешете по киши, тачније да не дозволимо да нам било шта лоше, па ни прогноза времена не поквари расположење.

Шта вам је у почетку било најтеже да савладате у телевизијском послу и како се носите са лапсусима и грешкама који су вам се дешавали?

– Од малена сам пред камером, никада нисам имала трему већ само неко позитивно узбуђење да све прође како треба. Програм уживо највише волим, иако са собом носи могућност грешке. Наравно да се омакне и неки лапсус и напад смеха, бар у мом случају, али све је то део телевизије. Мислим да је гледаоцима занимљиво заправо када погрешимо или урадимо нешто ван плана и програма. Поента је извући се из грешке ако је већ направите, само не треба стати и збунити се још више, тиме се водим.

Какву даљу каријеру прогнозирате себи? Да ли бисте волели да радите ауторску емисију и како бисте волели да она изгледа?

– Део сам информативног програма телевизије Пинк. Радећи временску прогнозу на мој начин направила сам од тога неки свој печат и самим тим је то моје ауторско дело. Обожавам путовања па често направим и неку репортажу. Уживам у сваком делу свог посла, а неке даље планове нећу још откривати.

Не сметају ми вести о дужини хаљине

Медији, чини се, неретко објављују вести о томе шта сте обукли, како сте се фотографисали или какву фотографију објавили. Да ли некада уме да вас изнервира што најпре таблоиди креирају садржаје у којима промовишу женско тело и начин облачења пре него што афирмишу њихов рад?

– Данас је постало нормално да се вест заснива само на томе шта је неко обукао, тако да сам се одавно помирила са тим и не сметају ми вести о дужини моје хаљине, висини штикле и слично. Трудим се да никада не будем вулгарна, а привлачно са укусом је нешто сасвим нормално, јер гледаоци сигурно више воле да виде скоцкану особу на екрану. Волим да се фотографишем и то нема везе са тим што радим на телевизији, а то што ће неко објавити шта сам ја објавила ми не смета, разумем да је некима и то посао.

Колико је коронавирус утицао на ваш живот и како се носите са пандемијом?

– Ово је нешто што је уздрмало читаву планету, али ја гледам ствари из лепшег угла, трудим се да уочим шта нам је корона донела, а не однела. Хвала Богу нисам била заражена нити блиски људи у мом окружењу, али сам схватила да треба понекад успорити темпо живота, вредновати праве ствари, а не инстант моменте. Добра страна је и то што смо сви мало више упознали и заволели своју земљу.

Шта вас осим телевизије испуњава? У чему уживате у слободно време?

– Углавном волим да сам активна од јутра до мрака, одлазак на посао, дуга шетња, куповина, ручак поред реке, време проведено са драгим људима, уживање у београдском ноћном животу, путовање, књига и мир пред спавање, све су то ствари у којима уживам истински и које ме испуњавају. Морам признати да умем понекад неколико дана у недељи да издвојим да будем сама са собом, тада тотално опустим и главу и тело. Није битно то колико слободног времена имамо, већ да га искористимо најбоље могуће.

Владимир Бијелић