Marija Egelja, voditeljka: Vreme ne sme da nam kvari raspoloženja

Televizijsku karijeru počela je nakon što je pohađala UMS školu za talente gde je išla na časove glume, javnog nastupa i manekenstva i stekla prvo iskustvo pred kamerama, a potom prošla audiciju za nova TV lica. Pravo sa kastinga stala je pred kamere Nacionalnog dnevnika i od tada svojim ospehom i harizmom pozdravlja gledaoce kraj malih ekrana. Pre dve godine odabrana je da bude voditeljka „Žikine šarenice” uz Žiku Nikolića, u kojoj smo je gledali sve do uvođenja vanrednog stanja, kada je emitovanje prekinuto. Na početku razgovora ekskluzivno nam je najavila da bi ta emisija trebalo uskoro da se vrati na male ekrane, zbog čega je, kako je istakla, veoma srećna.

– Nakon odmora vratila sam se na posao i pomalo uželela kamere i reflektora. Rad na televiziji je uvek dinamičan, volim i deo posla u studiju, ali i rad na terenu mi je blizak, volim da ljudima dočaram vrućinu u parku, jak vetar koji mi mrsi kosu dok izveštavam, veliku hladnoću od koje mi nos i prsti pocrvene pa gledaoci imaju realan osećaj kakvo je vreme napolju – rekla je u intervjuu za Dnevnikov TV magazin voditeljka Marija Egelja.  

Nije vam strano da vremensku prognozu gledaocima prezentujete skačući iz helikoptera, na biciklu, klizaljkama… Kako pronalazite ideje i inspiraciju da se razlikujete od kolega?

– Trudim se da ponekad osvežim prognozu tako nekim zanimljivim načinom izveštavanja. Volim da bude zanimljivo meni, a samim tim i gledaocima. Lepota života me inspiriše. Uživam privatno da vozim bicikl pa se ideja o tome da gledaocima preporučim da provedu sunčan dan na taj način sama nametne.

Koliko je teško prikazati se u najboljem svetlu u kratkoj minutaži koju imate tokom prezentacije vremenske prognoze?

– Vodim se time da je bitniji sadržaj koji plasiramo, a ne dužina njegovog trajanja. Ukoliko je nešto kvalitetno i drugačije može ostati upamćeno i propraćeno više nego sadržaj koji traje duže a nema kvalitet. Tako je jedna moja prognoza sa klizaljkama koja se završila padom na led, ostala upamćena i dan danas.

Budući da ste uvek informisani o vremenskim prilikama, da li se ipak nekada i vama dešava da pokisnete ili da se ne obučete u skladu sa vremenom?

– Možda zvuči smešno, ali ja često pokisnem, ne zato što ne verujem svojim rečima, već ne volim da nosim kišobran, a gledaocima savetujem da ponesu. Uglavnom se onda ljudi iz mog okruženja smeju i pitaju me: „Kako to ne veruješ sama sebi?”, ali isto tako znaju da me deset dana unapred pitaju da li će biti sunca ili ne, što je znak da ipak ulivam poverenje.

Utiče li vremenska prognoza na vaše raspoloženje?

– Radeći vremensku prognozu zavolela sam čari svakog godišnjeg doba, ali moram priznati da mi je leto zauvek omiljeno. Da se ja pitam uvek bih vam najavljivala sunčano i toplo vreme. Život nije samo čekanje da kiša stane, već naučiti da plešete po kiši, tačnije da ne dozvolimo da nam bilo šta loše, pa ni prognoza vremena ne pokvari raspoloženje.

Šta vam je u početku bilo najteže da savladate u televizijskom poslu i kako se nosite sa lapsusima i greškama koji su vam se dešavali?

– Od malena sam pred kamerom, nikada nisam imala tremu već samo neko pozitivno uzbuđenje da sve prođe kako treba. Program uživo najviše volim, iako sa sobom nosi mogućnost greške. Naravno da se omakne i neki lapsus i napad smeha, bar u mom slučaju, ali sve je to deo televizije. Mislim da je gledaocima zanimljivo zapravo kada pogrešimo ili uradimo nešto van plana i programa. Poenta je izvući se iz greške ako je već napravite, samo ne treba stati i zbuniti se još više, time se vodim.

Kakvu dalju karijeru prognozirate sebi? Da li biste voleli da radite autorsku emisiju i kako biste voleli da ona izgleda?

– Deo sam informativnog programa televizije Pink. Radeći vremensku prognozu na moj način napravila sam od toga neki svoj pečat i samim tim je to moje autorsko delo. Obožavam putovanja pa često napravim i neku reportažu. Uživam u svakom delu svog posla, a neke dalje planove neću još otkrivati.

Ne smetaju mi vesti o dužini haljine

Mediji, čini se, neretko objavljuju vesti o tome šta ste obukli, kako ste se fotografisali ili kakvu fotografiju objavili. Da li nekada ume da vas iznervira što najpre tabloidi kreiraju sadržaje u kojima promovišu žensko telo i način oblačenja pre nego što afirmišu njihov rad?

– Danas je postalo normalno da se vest zasniva samo na tome šta je neko obukao, tako da sam se odavno pomirila sa tim i ne smetaju mi vesti o dužini moje haljine, visini štikle i slično. Trudim se da nikada ne budem vulgarna, a privlačno sa ukusom je nešto sasvim normalno, jer gledaoci sigurno više vole da vide skockanu osobu na ekranu. Volim da se fotografišem i to nema veze sa tim što radim na televiziji, a to što će neko objaviti šta sam ja objavila mi ne smeta, razumem da je nekima i to posao.

Koliko je koronavirus uticao na vaš život i kako se nosite sa pandemijom?

– Ovo je nešto što je uzdrmalo čitavu planetu, ali ja gledam stvari iz lepšeg ugla, trudim se da uočim šta nam je korona donela, a ne odnela. Hvala Bogu nisam bila zaražena niti bliski ljudi u mom okruženju, ali sam shvatila da treba ponekad usporiti tempo života, vrednovati prave stvari, a ne instant momente. Dobra strana je i to što smo svi malo više upoznali i zavoleli svoju zemlju.

Šta vas osim televizije ispunjava? U čemu uživate u slobodno vreme?

– Uglavnom volim da sam aktivna od jutra do mraka, odlazak na posao, duga šetnja, kupovina, ručak pored reke, vreme provedeno sa dragim ljudima, uživanje u beogradskom noćnom životu, putovanje, knjiga i mir pred spavanje, sve su to stvari u kojima uživam istinski i koje me ispunjavaju. Moram priznati da umem ponekad nekoliko dana u nedelji da izdvojim da budem sama sa sobom, tada totalno opustim i glavu i telo. Nije bitno to koliko slobodnog vremena imamo, već da ga iskoristimo najbolje moguće.

Vladimir Bijelić