Како се филмска индустрија носи са пандемијом?
Популарни “Вештац”, Нетфликсова адаптација књига мрачне фантазије Анџеја Сапковског, био је међу првим филмским жртвама короне – снимање друге сезоне која је требало да изађе следеће године, прекинуто је већ средином марта, без икаквих најава када би могло бити настављено.
Ово је, наравно, само један од безбројних наслова који су тренутно на леду – било заглављени негде у продукцијском паклу (Фалцон анд Winter Солдиер), било заустављени усред снимања (Бетмен), са датумом премијере помереним на јесен (Yеjms Бонд), или чак уопште без поузданог датума (Црна удовица).
Редитељи и продуценти сналазили су се последњих недеља како знају и умеју; Гардијан је недавно објавио занимљив текст о томе како је познати руски редитељ Тимур Бекмамбетов (“Ноћна стража”, “Дневна стража”), успео да на врло оргиналан начин заврши свој филм и поред епидемије.
Бекмамбетов је испрва планирао да свој филм о пилотима из Другог светског рата сними са глумцима који би заиста били у авионима у ваздуху. Међутим, после избијања пандемије, одлучио је да његов главни глумац Павел Прилучни седне у “кокпит” летачког симулатора у Петрограду, док је сам редитељ свим што се дешава дириговао са раздаљине од 1200 километра, из Казања у Татарстану. Оно што је нарочито занимљиво је да је ваздушна битка у којој главни јунак учествује организована тако што су на ЛЕД екранима пројектовани стримови из видео игре која је ишла уживо и у којој су учествовали прави играчи. Прилучни је реаговао на “стварне” догађаје који су се одигравали око њега, и на авионе којима су у видео игри управљали прави људи. Како даље пише Гардијан, постојао је груби сценарио – мисија је била да се обори немачки бомбардер, и сви су пратили Бекмамбедовљеве наредбе. Како је редитељ касније признао смејући се, један од проблема је био то што су играчи били сувише добри, и “сувише су брзо убијали Павела”. Док други филмски ствараоци очајавају због свега што се дешава, Бекмамбедов примећује да ће овај историјски догађај, иако трагичан, донети важне промене, и нагнати уметнике “да више експериментишу”.
Док редитељи и продуценти повремено налазе алтернативе, нажалост, запосленима у биоскопима никакво експериментисање не може помоћи. У овом тренутку, велик број биоскопа у Европи и свету је затворен, а наду не даје ни вест да су синеплекси у Вухану који је први почео да се опоравља од вируса били отворени само један дан, да би сутрадан поново хитно били закатанчени владиним указом.
Помало сабласно делује и читава филмска сцена која изгледа као да је замрзнута у времену јер нови наслови не излазе. Додуше, критичари (нарочито они са Јутјуба) су се већ снашли, тако да све више њих скреће пажњу на неке опскурнија остварења из прошле године, док се други баве старијим филмовима, били то вољени класици, заборављени наслови, или они који су толико лоши да су добри.
Приредила: Настасја Писарев