Kako se filmska industrija nosi sa pandemijom?
Popularni “Veštac”, Netfliksova adaptacija knjiga mračne fantazije Andžeja Sapkovskog, bio je među prvim filmskim žrtvama korone – snimanje druge sezone koja je trebalo da izađe sledeće godine, prekinuto je već sredinom marta, bez ikakvih najava kada bi moglo biti nastavljeno.
Ovo je, naravno, samo jedan od bezbrojnih naslova koji su trenutno na ledu – bilo zaglavljeni negde u produkcijskom paklu (Falcon and Winter Soldier), bilo zaustavljeni usred snimanja (Betmen), sa datumom premijere pomerenim na jesen (Yejms Bond), ili čak uopšte bez pouzdanog datuma (Crna udovica).
Reditelji i producenti snalazili su se poslednjih nedelja kako znaju i umeju; Gardijan je nedavno objavio zanimljiv tekst o tome kako je poznati ruski reditelj Timur Bekmambetov (“Noćna straža”, “Dnevna straža”), uspeo da na vrlo orginalan način završi svoj film i pored epidemije.
Bekmambetov je isprva planirao da svoj film o pilotima iz Drugog svetskog rata snimi sa glumcima koji bi zaista bili u avionima u vazduhu. Međutim, posle izbijanja pandemije, odlučio je da njegov glavni glumac Pavel Prilučni sedne u “kokpit” letačkog simulatora u Petrogradu, dok je sam reditelj svim što se dešava dirigovao sa razdaljine od 1200 kilometra, iz Kazanja u Tatarstanu. Ono što je naročito zanimljivo je da je vazdušna bitka u kojoj glavni junak učestvuje organizovana tako što su na LED ekranima projektovani strimovi iz video igre koja je išla uživo i u kojoj su učestvovali pravi igrači. Prilučni je reagovao na “stvarne” događaje koji su se odigravali oko njega, i na avione kojima su u video igri upravljali pravi ljudi. Kako dalje piše Gardijan, postojao je grubi scenario – misija je bila da se obori nemački bombarder, i svi su pratili Bekmambedovljeve naredbe. Kako je reditelj kasnije priznao smejući se, jedan od problema je bio to što su igrači bili suviše dobri, i “suviše su brzo ubijali Pavela”. Dok drugi filmski stvaraoci očajavaju zbog svega što se dešava, Bekmambedov primećuje da će ovaj istorijski događaj, iako tragičan, doneti važne promene, i nagnati umetnike “da više eksperimentišu”.
Dok reditelji i producenti povremeno nalaze alternative, nažalost, zaposlenima u bioskopima nikakvo eksperimentisanje ne može pomoći. U ovom trenutku, velik broj bioskopa u Evropi i svetu je zatvoren, a nadu ne daje ni vest da su sinepleksi u Vuhanu koji je prvi počeo da se oporavlja od virusa bili otvoreni samo jedan dan, da bi sutradan ponovo hitno bili zakatančeni vladinim ukazom.
Pomalo sablasno deluje i čitava filmska scena koja izgleda kao da je zamrznuta u vremenu jer novi naslovi ne izlaze. Doduše, kritičari (naročito oni sa Jutjuba) su se već snašli, tako da sve više njih skreće pažnju na neke opskurnija ostvarenja iz prošle godine, dok se drugi bave starijim filmovima, bili to voljeni klasici, zaboravljeni naslovi, ili oni koji su toliko loši da su dobri.
Priredila: Nastasja Pisarev