Јадран се гуши у пластици, међу најзагађенијима у Европи
ЗАГРЕБ: Заступљеност пластичног отпада на дну Јадранског мора је међу највећим у Европи након североисточног дела Средоземног и Келтског мора.
Отпад у Јадран стиже од око четири милиона људи који живе уз његове обале, а тај се број током туристичке сезоне повећа готово шест пута, упозорио је међународни тим стручњака у студији објављеној у часопису Марине Pollution Bulletin, преноси Индекс.
Како се наводи, посебан проблем Јадрана је то што се ради о прилично малом, плитком и полузатвореном мору које је са Средоземним, које је такође полузатворено и загађено, повезано Отрантским вратима, широкима само 80-ак километара.
У јужне хрватске воде већина пластичног отпада, око 90 одсто, долази захваљујући струјама и ветровима највише из Албаније.
Перо Тутман из Института за океанографију и рибарство у Сплиту (ИЗОР) каже да од 70 до 80 одсто отпада у мора долази с копна, док остало стиже с мора од транспорта, туристичких активности, наутичког туризма, рибарства, с офшор платформи.
Медитеран је нажалост једно од загађенијих мора зато што је полузатворени базен, а гравитира му цели низ земаља различитог цивилизацијског досега. Ту су бројне земље Азије, Африке и Европе, а нажалост ниво еколошке свести и понашања није свуда на највишем нивоу, рекао је он.
Иначе врема разградње пластике у мору је 450 година, алуминијумске конзерве 200-500 година, дрва 13 година, папира две до четири недеље...
