ЈАДРАН МАЛКОВИЧ: И мушкарцима су средње године стресне

Јадран ће играти лик Уроша Поповића који након 25 година брака улази у брачну кризу. Гледаоци из Србије ће током наредне године упознати његов таленат у причи о кризи породице и међуљудских односа, кризи средњих година, друштва, идентитета... Серија се снима по мотивима романа „Азбука мог живота“ и „Мушка азбука“ Мирјане Бобић Мојсиловић, у продукцији „Цонтраст студиос“ и компаније „Телеком Србија“, а у режији Јелене Бајић Јочић. Јадран Малкович се, након што се остварио као глумац на британском и немачком тржишту играјући у филмским остварењима и серијама, вратио у родну Србију на позив друге продукцијске куће због снимања једне серије.

Како је рекао у интервјуу за Дневников ТВ магазин, недељу дана пред крај снимања тог пројекта посредством кастинг агенције са којом сарађује добио је позив из продукцијске куће „Цонтраст студиос” породице Бајић да буде део нове серије након чега је уследио и кастинг путем којег је и добио главну мушку улогу. На почетку интервјуа Јадран Малкович истиче да су га колеге из Србије по доласку прихватиле по добро познатом српском гостопримству, те додаје да имају мали милион питања једни за друге.

Како протиче снимање и шта мислите, на основу снимљеног материјала, шта ће бити главна предност ваше серије у односу на остале које се ужурбано снимају ових дана у земљи?

– Снимање протиче одлично. Имамо итекако јак темпо, али је цео тим „Цонтраст”-а јако уиграна екипа. Наравно да ту и тамо наиђемо на неке препреке и изазове, али као и многе друге ствари, и снимање филма/серије се састоји у великом делу у решавању истих. На неки начин ми склапамо пузле. Тражимо решења... Која је предност наше серије у односу на друге? Искрено, не видим ово као неко такмичење. Не знам ни како бих могао да упоредим, нисам ни упућен у то шта се све снима ових дана у земљи. Могу да вам кажем зашто ће публици бити интересантно да погледа нашу серију. А то је прича људи са којима ће многи моћи да се бар мало поистовете. Прича људи у којима можда препознамо некога заиста познајемо. Могућност да видимо како обе стране покушавају да изађу на крај са својим мислима, несигурностима, одлукама. И чињеница да Јелена Бајић Јочић жели све то да прикаже визуелно на филмски начин. Да употребим њене речи, ово снимамо као десет једносатних филмова који су повезани, а не само као десет епизода неке серије.

Без слободног времена

Како се сналазите у Београду и како проводите слободно време након снимања?

– Мислим да се сналазим. Мада сваког трена ничу неки нови објекти па крајеви који су ми били познати више нису толико препознатљиви. То ми је и прилично разочарење, када видим да су неке дивне старе зграде нестале, а да су на њиховим местима никле неке друге. Слободно време? Шта је то тачно? (смех). После снимања, ако успем, понекад тренирам и после тога погледам неку серију или филм, можда неке канале на Јутјубу које пратим и онда идем на спавање. Слободног времена заиста тренутно нема.

Прича серије фокусирана је на пар који ће приказати усамљеност савременог човека, кризу средњих година и породице и друштва. Из мушког угла, колико средње године могу да буду стресне и кризне?

– Средње године могу да буду изузетно стресне и кризне. Мада ја мислим да нису само средње године такве. Било које године могу бити стресне и кризне. Било ко, ко не живи у тренутку, одузима себи могућност да буде срећан и задовољан. Било ко, ко из несигурности и страха доноси одлуке, дозвољава егу и таштини да га контролише, осећа ту кризу и тај стрес.

Рекли сте да ће се многи мушкарци поистоветити са Урошем којег играте у серији. Колико сте се ви пронашли у том лику и да ли сте му слични?

– Па, као да су по мени писали лик Уроша. Шалим се. Има неких сличности. Не бих сад превише улазио у детаље, али ту су моменти несигурности и питања да ли сам могао нешто другачије. Наиђе неки моменат страха и питање шта даље. И ја многе ствари нисам урадио јер сам се плашио исхода.

Колико је вас прича која је настала по мотивима Мирјане Бобић Мојсиловић дотакла и подстакла да се мењате?

– Дефинитвно да радим на томе да мој его не добије тек тако контролу над мојим реакцијама на неке ствари и на моје одлуке.

Који жанр највише волите да гледате, а у којем се, као глумац највиште проналазите?

– Немам специфичан жанр који волим. Мене привлачи прича и како је та прича приказана. То може бити трилер, комедија, акција... једино што никако не волим да гледам су хорор филмови. А тако се и као глумац проналазим. У причи и у томе шта и како могу да допринесем томе да се та прича исприча на најбољи могући начин.

На основу досадашњег искуства које имате у иностранству, шта мислите могу ли српски глумци, продуценти, режисери и сценаристи да парирају светским?

– Мислим да могу, а и да су многи то већ увелико показали. Многи људи из Србије, а једнако и из осталих република некадашње Југославије и то из многих различитих поља су то већ много пута показали. Волео бих да видим да такви људи добију шансу овде да покажу своје таленте и могућности.

Да ли бисте волели да вам ова серија отвори даљи пут за пробој на српско тржиште, где вас публика још увек не познаје?

– Наравно, то је био план од самог почетка (смех). Шалу на страну, увек је задовољство радити на квалитетним пројектима на домаћем терену.

Владимир Бијелић