JADRAN MALKOVIČ: I muškarcima su srednje godine stresne

Jadran će igrati lik Uroša Popovića koji nakon 25 godina braka ulazi u bračnu krizu. Gledaoci iz Srbije će tokom naredne godine upoznati njegov talenat u priči o krizi porodice i međuljudskih odnosa, krizi srednjih godina, društva, identiteta... Serija se snima po motivima romana „Azbuka mog života“ i „Muška azbuka“ Mirjane Bobić Mojsilović, u produkciji „Contrast studios“ i kompanije „Telekom Srbija“, a u režiji Jelene Bajić Jočić. Jadran Malkovič se, nakon što se ostvario kao glumac na britanskom i nemačkom tržištu igrajući u filmskim ostvarenjima i serijama, vratio u rodnu Srbiju na poziv druge produkcijske kuće zbog snimanja jedne serije.

Kako je rekao u intervjuu za Dnevnikov TV magazin, nedelju dana pred kraj snimanja tog projekta posredstvom kasting agencije sa kojom sarađuje dobio je poziv iz produkcijske kuće „Contrast studios” porodice Bajić da bude deo nove serije nakon čega je usledio i kasting putem kojeg je i dobio glavnu mušku ulogu. Na početku intervjua Jadran Malkovič ističe da su ga kolege iz Srbije po dolasku prihvatile po dobro poznatom srpskom gostoprimstvu, te dodaje da imaju mali milion pitanja jedni za druge.

Kako protiče snimanje i šta mislite, na osnovu snimljenog materijala, šta će biti glavna prednost vaše serije u odnosu na ostale koje se užurbano snimaju ovih dana u zemlji?

– Snimanje protiče odlično. Imamo itekako jak tempo, ali je ceo tim „Contrast”-a jako uigrana ekipa. Naravno da tu i tamo naiđemo na neke prepreke i izazove, ali kao i mnoge druge stvari, i snimanje filma/serije se sastoji u velikom delu u rešavanju istih. Na neki način mi sklapamo puzle. Tražimo rešenja... Koja je prednost naše serije u odnosu na druge? Iskreno, ne vidim ovo kao neko takmičenje. Ne znam ni kako bih mogao da uporedim, nisam ni upućen u to šta se sve snima ovih dana u zemlji. Mogu da vam kažem zašto će publici biti interesantno da pogleda našu seriju. A to je priča ljudi sa kojima će mnogi moći da se bar malo poistovete. Priča ljudi u kojima možda prepoznamo nekoga zaista poznajemo. Mogućnost da vidimo kako obe strane pokušavaju da izađu na kraj sa svojim mislima, nesigurnostima, odlukama. I činjenica da Jelena Bajić Jočić želi sve to da prikaže vizuelno na filmski način. Da upotrebim njene reči, ovo snimamo kao deset jednosatnih filmova koji su povezani, a ne samo kao deset epizoda neke serije.

Bez slobodnog vremena

Kako se snalazite u Beogradu i kako provodite slobodno vreme nakon snimanja?

– Mislim da se snalazim. Mada svakog trena niču neki novi objekti pa krajevi koji su mi bili poznati više nisu toliko prepoznatljivi. To mi je i prilično razočarenje, kada vidim da su neke divne stare zgrade nestale, a da su na njihovim mestima nikle neke druge. Slobodno vreme? Šta je to tačno? (smeh). Posle snimanja, ako uspem, ponekad treniram i posle toga pogledam neku seriju ili film, možda neke kanale na Jutjubu koje pratim i onda idem na spavanje. Slobodnog vremena zaista trenutno nema.

Priča serije fokusirana je na par koji će prikazati usamljenost savremenog čoveka, krizu srednjih godina i porodice i društva. Iz muškog ugla, koliko srednje godine mogu da budu stresne i krizne?

– Srednje godine mogu da budu izuzetno stresne i krizne. Mada ja mislim da nisu samo srednje godine takve. Bilo koje godine mogu biti stresne i krizne. Bilo ko, ko ne živi u trenutku, oduzima sebi mogućnost da bude srećan i zadovoljan. Bilo ko, ko iz nesigurnosti i straha donosi odluke, dozvoljava egu i taštini da ga kontroliše, oseća tu krizu i taj stres.

Rekli ste da će se mnogi muškarci poistovetiti sa Urošem kojeg igrate u seriji. Koliko ste se vi pronašli u tom liku i da li ste mu slični?

– Pa, kao da su po meni pisali lik Uroša. Šalim se. Ima nekih sličnosti. Ne bih sad previše ulazio u detalje, ali tu su momenti nesigurnosti i pitanja da li sam mogao nešto drugačije. Naiđe neki momenat straha i pitanje šta dalje. I ja mnoge stvari nisam uradio jer sam se plašio ishoda.

Koliko je vas priča koja je nastala po motivima Mirjane Bobić Mojsilović dotakla i podstakla da se menjate?

– Definitvno da radim na tome da moj ego ne dobije tek tako kontrolu nad mojim reakcijama na neke stvari i na moje odluke.

Koji žanr najviše volite da gledate, a u kojem se, kao glumac najvište pronalazite?

– Nemam specifičan žanr koji volim. Mene privlači priča i kako je ta priča prikazana. To može biti triler, komedija, akcija... jedino što nikako ne volim da gledam su horor filmovi. A tako se i kao glumac pronalazim. U priči i u tome šta i kako mogu da doprinesem tome da se ta priča ispriča na najbolji mogući način.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva koje imate u inostranstvu, šta mislite mogu li srpski glumci, producenti, režiseri i scenaristi da pariraju svetskim?

– Mislim da mogu, a i da su mnogi to već uveliko pokazali. Mnogi ljudi iz Srbije, a jednako i iz ostalih republika nekadašnje Jugoslavije i to iz mnogih različitih polja su to već mnogo puta pokazali. Voleo bih da vidim da takvi ljudi dobiju šansu ovde da pokažu svoje talente i mogućnosti.

Da li biste voleli da vam ova serija otvori dalji put za proboj na srpsko tržište, gde vas publika još uvek ne poznaje?

– Naravno, to je bio plan od samog početka (smeh). Šalu na stranu, uvek je zadovoljstvo raditi na kvalitetnim projektima na domaćem terenu.

Vladimir Bijelić