Иза излога: Рециклирано и препаковано пролеће

У сваком случају, ништа оригинално и другачије. Пред нама је, ако је судити по модним трендовима, још једно „рециклирано“ и препаковано пролеће, махом без нових и свежих идеја. Јер, како другачије да објасним појаву (досаду!) којом ће нас „изненадити“ из модне куће Луј Витон.

Реч је о торбама с њиховим потписом, на којима ће онако потпуно „млако“ и улудо потрошено да освану принтови слика једног Тарнера, Монеа... Као, сад ћемо да шетамо уметност, те у галерије и музеје више ни не морамо да идемо. Нешто као „неоптерећујућа“ уметност за понети; тренд који је већ неко време присутан у свету моде и шаренила.

Тужни дани за културу и за ове „модерне“, те ме не чуди што је у Лондону ових дана почело да се мери време до судњег дана. Додуше, увек опрезни Енглези, уз коментар да је цивилизација тренутно у највећој опасности од свог настанка, прибојавају се могућности нуклеарног рата, док је природа мојих размишљања о пропасти света сасвим друге природе. Некако ми се чини да су по нашу светлу и ведру будућност извесна културолошко-социјална померања/скретања и рециклирања много опаснија од било какве бомбе.

У сваком случају, „забринута као Енглези“, брже-боље сам морала да се „бацим“ на терапију: мени један од дражих биографских филмова - „Мр. Турнер“, редитеља Мајка Лија, не бих ли се мало довела у ред и залечила модне и културне ране. Филм је у складу с очекивањима био од велике помоћи, те сам помислила да баталим моду и да наставим да живим у свету покретних слика. Тамо је, учинило ми се још занесеној глумачким бравурама сјајног Тимотија Спола, баш онако све по мом...

„Trafficked“ (2017) с Ешли Џад, „Mother!“ (2017) с Џенифер Лоренс, „The Killing оф а Сацред Деер“ (2017) с Колином Фарелом и Никол Кидман, „Субурбицон“ (2017) с Метом Дејмон... само су неки од „обећавајућих“ наслова које сам сва ентузијастична „покупила“ с Торента. Спремила сам све потребне напитке & кокице и свечано отворила кућни, целовечерњи, биоскоп.

Али, срећа је кратко трајала, а наведени наслови вратили су ме тамо одакле сам, уз помоћ господина Тарнера, на кратко побегла; у стање „биће скоро пропаст света“. Филмског, за почетак. Некако сам и „осванула“, те вођена оном да је јутро „паметније од вечери“ кренула да размишљам шта ми је чинити. Да активирам сат као Енглези - баш и не би било од неке користи, шта имам од тога што ћу гледати како се сказаљке померају? Боље је да почнем лагано да се спремам. Уосталом, поменути су Енглези још 1066. године имали своју Доомсдаџ књигу...

Одлучила сам дакле да се „спремим“ и да за почетак направим нешто као „Doomsday Мовие Лист“, односно, да један екстерни хард диск одвојим за филмотеку у случају тоталне пропасти Холивуда. Да се нађе...

За почетак овог дивног „пријатељства“ учинило ми се да је најбоље кренути од проверених вредности: нешто из редитељског опуса Клинта Иствуда (Letters фром Iwo Јима или Гран Торино) могло би сасвим фино да послужи; одмах затим колеге му Џеф Бриџиз (The Биг Lebowski, Crazy Хеарт и Only the Браве) и Мел Гибсон (The Патриот и Гет the Гринго). Ово су моји филмови „дизачи“, то јест они који ми увек изнова врате веру у живот, у људе и у happy “добро ће победити“ енд. Дакле, за кризне моменте.

У случају да ми је потребна мало јача доза апокалипсе не бих некако преживела распад у свом окружењу, зицер варијанта су филмови „The Роад“ и феноменални Виго Мортенсен, „Children оф Мен“ с Клајвом Овеном и, наравно, класик - „28 Days Латер“. Шта да кажем, после ових наслова мој ми се живот увек изнова учини чудесним и фантастичним...

А за оне који би да „провале“ како заправо функционише систем, препорука су: „The Биг Схорт“ (као и увек сјајан Кристијан Бејл), „The Company Ман“ с Беном Афлеком и „Wall Стреет 1 и 2“ с Мајкл Дагласом...

Из категорије „увек може да се гледа“ вредни пажње су „Stormy Monday“, „Бладе Runner“, „Маргин Call“,  „Three Буриалс“, „Ин the Елецтриц Мист“... И још неких десетак наслова из прошлог века.

И за крај, најтеже. Филмови за оне дане кад сузе неће на очи: „Пан’с Labyrinth“, „Babette’s Феаст“ и „Rabbit Холе“, ако мене питате, увек ураде посао.

И филмови су, како то воле да кажу Енглези, „checked“. Уредно спаковани и спремни за холивудски судњи дан.

Јасна Будимировић