Др Вишња Михајловић о екологији: Најтеже је променити свест и навике

Зато није лоше да се запитамо како се односимо према свом дому – да ли смо бахати и похлепни, или пажљиви и брижни? Екологија све више заузима место у нашим свакодневним размишљањима, јер, очито, да до сада нисмо били довољно ни пажљиви, нити брижни. Оправдања да ми као поједници не можемо да много утичемо на то колико се природа загађује баш и не стоје, јер постоји много начина где можемо да и ми дамо свој допринос. На који начин то можемо постићи причамо с др Вишњом Михајловић из Новог Сада, доценткињом на Техничком факултету „Михајло Пупин” у Зрењанину Универзитета у Новом Саду. Вишња предаје на катедри за инжињерство заштите животне средине.

– Ми смо загазили у XXI век и многе ствари су се промениле у односу на време које је иза нас. Оно што би требало да мењамо је наша свест. Прво оно што треба као појединци да урадимо је да смањимо употребу пластичних кеса и пластичне амбалаже, односно сваки пут када кренемо у продавницу било би добро да понесемо платнену торбу. Оно друго што можемо да урадимо је да што мање користимо сопствене аутомобиле - да идемо пешке, возимо бицикли, али када су удаљености веће користимо јавни превоз. На тај начин ћемо дати свој допринос здравијој животној средини, а и оставити будућим генерацијама услове какве смо ми имали некад.

Сведоци смо да је пуно пластичних производа за једнократну употребу у свакодневном оптицају – од штапића за уши, пластичних кашичица и сламчица у ресторанима до паковања разних производа. Какав је ваш став по том питању?

– Најтеже је променити свест и навике људи. Ми можемо да утичемо на људе кроз различите кампање да се предмети за једнократну употребу не користе, да препоручујемо да уместо пластичних сламичица користе бамбусове, али, ако погледамо шире, питање је да ли те друге сировне које учествују у стварању производа који је еколошки могу да буду штетне по животну средину. Тако да је мој став да оно што штети животној средини, а није нужно за наше функционисање, треба забранити или наплаћивати казну онима који продају. На тај начин би се, по мом мишљењу, смањила потрошња и оптицај таквих прозвода.

Опушци – велики загађивачи

Сваког дана се у Србији попуши преко 70 милиона цигарета, од којих највећи број садржи филтере направљене од целулозног ацетата. Осим што пушачи себе трују, они трују и околину, јер филтери од цигарета садрже велики број хемијских загађивача, али и такође повећавају присуство пластике у животној средини, а не третирају се као опасан отпад и друштвено су прихватљиви. Опушци су проблематични без обзира на то где заврше: на земљи, рекама или морима. Према наводима Организација за поштовање и бригу о животињама (ОРЦА), истраживање које је вођено на Англиа Рускин Универзитету у Кембриџу (Енглеска), показало је да опушци ометају и развој биљака. Студија је показала је се смањује клијање за 10 до 27 процената и да постоји и негативан утицај на количину потпорног биљног ткива.

У домаћинствима користимо разна хемијска средства за чишћење, одмашћивање, скидање каменца, прање и омекшавање веша. Колико овим средствима загађујемо животну средину?

– Сва та средства могу да се подведу под категорију опасан отпад из домаћинства и амбалажа која остаје након употребе. Но, то је нешто што не можемо избећи, али би зато требало да користимо производе који су бар мање токсични. Не могу се та хемијска средства елиминисати из употребе све док се за њих не нађе адекватна замена, којом би се смањио негативан утицај на животну средину.

Како избећи употребу јестивог уља за чију разградњу је потребно 1.000 литара воде?

– Проблем са уљима је тај што када она доспеју до водених токова, стварају површински филм који онемогућава проток сунчеве енергије, размену животних материја и на тај начин утиче на живи свет који се налази испод површине воде. Оно што није непознаница је да се јестива уља данас рециклирају и од њих се праве биогорива. У Србији постоје компаније које га сакупљају од ресторана, и извозе. Штета је што код нас не постоје пунктови, као у неким развијенијим државама, где грађани могу донети то употребљено уље, а компаније их технолошки обрадити у мање шкодљив производ.

Колико једнократне пелене и улошци загађују животну средину?

– У Србији у морфолошком саставу отпада, пелене чине четири посто, што уопште није занемарљива цифра. Проблем са овим отпадом је тај што је он направљен од сложенијих компоненти које захтевају свака појединачни третман што увелико поскупљује рециклажу ових артикала у производе који су мање шкодљиви или нешкодљиви са аспекта животне средине.

Неки предмети из свакодневне употребе – као што су то штедљиве сијалице за које мислимо да су корисне, требало би да се одлажу у посебне контејнере за опасан отпад... Колико су оне заиста еколошке?

– Идеја прављења лед осветљења и штедљивих сијалица је била енергетска ефикасност, односно смањење потрошње електричне енергије. Ту се мање мислило да ли тако произведена расвета има и других ефеката на здравље, да ли може да има негативан утицај на животну средину од момента тражења сировина до готовог производа, а касније и као отпада. Начин на који се процењује колико је неки прозвод штетан за животну средину нису само неке његове користи, него је то анализа целог животног циклуса тог производа.

Који је пут да се подигне свест људи и стекну добре навике?

– У односу на свет наша земља је много мала да би имала велики утицај, па као друштво не би требало да бринемо о глобалном проблемима, него о себи, свом животном окружењу, да га што више сачувамо од загађења почевиши од себе... Све добре навике и правилан однос према природи се стичу од малих ногу, зато смо ми на Факултету имали пројекат где смо обучавали децу у вртићима да се еколошки понашају желећи да на тај начин утичемо и на њихове маме и тате, али и баке и деке да мењају лоше навике. То је начин да се подигне свест људи и да се водимо тиме да се не понашамо као да наслеђујемо земљу од својих предака, него да је позајмљујемо од своје деце!

Марина Јабланов Стојановић