Dr Višnja Mihajlović o ekologiji: Najteže je promeniti svest i navike

Zato nije loše da se zapitamo kako se odnosimo prema svom domu – da li smo bahati i pohlepni, ili pažljivi i brižni? Ekologija sve više zauzima mesto u našim svakodnevnim razmišljanjima, jer, očito, da do sada nismo bili dovoljno ni pažljivi, niti brižni. Opravdanja da mi kao pojednici ne možemo da mnogo utičemo na to koliko se priroda zagađuje baš i ne stoje, jer postoji mnogo načina gde možemo da i mi damo svoj doprinos. Na koji način to možemo postići pričamo s dr Višnjom Mihajlović iz Novog Sada, docentkinjom na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu Univerziteta u Novom Sadu. Višnja predaje na katedri za inžinjerstvo zaštite životne sredine.

– Mi smo zagazili u XXI vek i mnoge stvari su se promenile u odnosu na vreme koje je iza nas. Ono što bi trebalo da menjamo je naša svest. Prvo ono što treba kao pojedinci da uradimo je da smanjimo upotrebu plastičnih kesa i plastične ambalaže, odnosno svaki put kada krenemo u prodavnicu bilo bi dobro da ponesemo platnenu torbu. Ono drugo što možemo da uradimo je da što manje koristimo sopstvene automobile - da idemo peške, vozimo bicikli, ali kada su udaljenosti veće koristimo javni prevoz. Na taj način ćemo dati svoj doprinos zdravijoj životnoj sredini, a i ostaviti budućim generacijama uslove kakve smo mi imali nekad.

Svedoci smo da je puno plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu u svakodnevnom opticaju – od štapića za uši, plastičnih kašičica i slamčica u restoranima do pakovanja raznih proizvoda. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

– Najteže je promeniti svest i navike ljudi. Mi možemo da utičemo na ljude kroz različite kampanje da se predmeti za jednokratnu upotrebu ne koriste, da preporučujemo da umesto plastičnih slamičica koriste bambusove, ali, ako pogledamo šire, pitanje je da li te druge sirovne koje učestvuju u stvaranju proizvoda koji je ekološki mogu da budu štetne po životnu sredinu. Tako da je moj stav da ono što šteti životnoj sredini, a nije nužno za naše funkcionisanje, treba zabraniti ili naplaćivati kaznu onima koji prodaju. Na taj način bi se, po mom mišljenju, smanjila potrošnja i opticaj takvih prozvoda.

Opušci – veliki zagađivači

Svakog dana se u Srbiji popuši preko 70 miliona cigareta, od kojih najveći broj sadrži filtere napravljene od celuloznog acetata. Osim što pušači sebe truju, oni truju i okolinu, jer filteri od cigareta sadrže veliki broj hemijskih zagađivača, ali i takođe povećavaju prisustvo plastike u životnoj sredini, a ne tretiraju se kao opasan otpad i društveno su prihvatljivi. Opušci su problematični bez obzira na to gde završe: na zemlji, rekama ili morima. Prema navodima Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama (ORCA), istraživanje koje je vođeno na Anglia Ruskin Univerzitetu u Kembridžu (Engleska), pokazalo je da opušci ometaju i razvoj biljaka. Studija je pokazala je se smanjuje klijanje za 10 do 27 procenata i da postoji i negativan uticaj na količinu potpornog biljnog tkiva.

U domaćinstvima koristimo razna hemijska sredstva za čišćenje, odmašćivanje, skidanje kamenca, pranje i omekšavanje veša. Koliko ovim sredstvima zagađujemo životnu sredinu?

– Sva ta sredstva mogu da se podvedu pod kategoriju opasan otpad iz domaćinstva i ambalaža koja ostaje nakon upotrebe. No, to je nešto što ne možemo izbeći, ali bi zato trebalo da koristimo proizvode koji su bar manje toksični. Ne mogu se ta hemijska sredstva eliminisati iz upotrebe sve dok se za njih ne nađe adekvatna zamena, kojom bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu.

Kako izbeći upotrebu jestivog ulja za čiju razgradnju je potrebno 1.000 litara vode?

– Problem sa uljima je taj što kada ona dospeju do vodenih tokova, stvaraju površinski film koji onemogućava protok sunčeve energije, razmenu životnih materija i na taj način utiče na živi svet koji se nalazi ispod površine vode. Ono što nije nepoznanica je da se jestiva ulja danas recikliraju i od njih se prave biogoriva. U Srbiji postoje kompanije koje ga sakupljaju od restorana, i izvoze. Šteta je što kod nas ne postoje punktovi, kao u nekim razvijenijim državama, gde građani mogu doneti to upotrebljeno ulje, a kompanije ih tehnološki obraditi u manje škodljiv proizvod.

Koliko jednokratne pelene i ulošci zagađuju životnu sredinu?

– U Srbiji u morfološkom sastavu otpada, pelene čine četiri posto, što uopšte nije zanemarljiva cifra. Problem sa ovim otpadom je taj što je on napravljen od složenijih komponenti koje zahtevaju svaka pojedinačni tretman što uveliko poskupljuje reciklažu ovih artikala u proizvode koji su manje škodljivi ili neškodljivi sa aspekta životne sredine.

Neki predmeti iz svakodnevne upotrebe – kao što su to štedljive sijalice za koje mislimo da su korisne, trebalo bi da se odlažu u posebne kontejnere za opasan otpad... Koliko su one zaista ekološke?

– Ideja pravljenja led osvetljenja i štedljivih sijalica je bila energetska efikasnost, odnosno smanjenje potrošnje električne energije. Tu se manje mislilo da li tako proizvedena rasveta ima i drugih efekata na zdravlje, da li može da ima negativan uticaj na životnu sredinu od momenta traženja sirovina do gotovog proizvoda, a kasnije i kao otpada. Način na koji se procenjuje koliko je neki prozvod štetan za životnu sredinu nisu samo neke njegove koristi, nego je to analiza celog životnog ciklusa tog proizvoda.

Koji je put da se podigne svest ljudi i steknu dobre navike?

– U odnosu na svet naša zemlja je mnogo mala da bi imala veliki uticaj, pa kao društvo ne bi trebalo da brinemo o globalnom problemima, nego o sebi, svom životnom okruženju, da ga što više sačuvamo od zagađenja počeviši od sebe... Sve dobre navike i pravilan odnos prema prirodi se stiču od malih nogu, zato smo mi na Fakultetu imali projekat gde smo obučavali decu u vrtićima da se ekološki ponašaju želeći da na taj način utičemo i na njihove mame i tate, ali i bake i deke da menjaju loše navike. To je način da se podigne svest ljudi i da se vodimo time da se ne ponašamo kao da nasleđujemo zemlju od svojih predaka, nego da je pozajmljujemo od svoje dece!

Marina Jablanov Stojanović