БУДВАНСКА АЈКУЛА ЈЕ МОДРУЉ Кажу да веома ретко напада људе
Илија Ћетковић из црногорског Института за биологију мора изјавио је данас да је ајкула која је уловљена у Јадранском мору модруљ, уобичајени становник Јадрана и већине светских мора и да је у целом свету забележен јако мали број напада те врсте ајкуле.
"Није у питању ништа ново, то је потпуно нормална појава и врста која се редовно среће у Јадрану. Подаци из база које се баве бележењем напада ајкула на човека, говоре нам о томе да је јако мали број напада модруља, а још је мањи број оних који су са фаталним исходом", рекао је Ћетковић Танјугу.
"Сличних улова је већ било у Јадрану, тако да је то потпуно нормално", констатовао је Ћетковић.
Он додаје да је модруљ угрожена врста, али да још није заштићена законом Црне Горе.
"Треба нагласити да је реч о случајном улову и да није намерно уловљена од стране рибара, већ се то догодило током нормалних рибаловних процеса, тако да ми увек охрабрујемо рибаре да живе јединке врате назад у море, а оне које су мртве дају Институту за биологију мора или музеју, како би служиле у едукативне сврхе, као што ће са овом", објаснио је Ћетковић.
Он додаје да се модруљ на том подручју среће целе године, али највише током пролећа зато што се тада дешава репродукција и када младунци долазе на свет.
"Такође, сада је мало већи број људи на мору због лепшег времена, тако да је та интеракција много чешћа него у другим дијеловима године", нагласио је Четковић.
Он додаје да Природњачки музеј из Подгорице већ неко вријеме ради са Институтом за биологију мора на прављању изложбе "Ајкула и раж", односно на њеној припреми која ће служити едукативне сврхе.
"Циљ те изложбе је управо да се људи упознају мало боље са овим врстама, да осете како оне изгледају, да то није само путем филма и путем снимака. Изложба је планирана за септембер, ако све буде у реду, тако да надамо се да ће тада и бити", рекао је Ћетковић.
Што се тиче фауне Јадранског мора, он каже да се она, не у последњих неколико година већ и можда и последњих више деценија, мења због загревања мора.
"Оно што се догађа јесте долазак страних врста, које потичу углавном из Црвеног мора, а свој пут у Медитеран су нашле кроз Суетски канал. Такође ту имамо и врсте, рецимо из Атланског океана, или оне које су нормално биле присутне у Медитерану, али не и у Јадрану, па онда затопљењем овог дела Медитерана такођер долазе и у наше море. Тако рецимо имамо разне врсте, као што су четворозупке, рибе-трубе, рибе-лав и друге, које се, у зависности од врсте до врсте, већ неко време примећују у Јадрану", навео је Ћетковић.
