БРИТАНАЦ ДОШАО У БЕОГРАД, „ОВДЕ МОЖЕТЕ ДА ВИДИТЕ МНОГО ПИЈАНИХ ЕНГЛЕЗА” Коментарисао живот Срба, одмах истакао 2 СТВАРИ: "То ме је шокирало..."

Са Јутјубером Алексом, такође странцем у Београду, поделио је своје прве утиске о нашој престоници и испричао му како изгледа бити Британац у Србији, али највећи културни шок који је овде доживео.

"Оно што ме је прво шокирало јесте што скоро сви овде врло добро говоре енглески. То нисам имао појма! Мислио сам да ћу се мучити, да ћу морати стално да користим Гугл тренслејт и машем рукама да се споразумем. Међутим, људи овде су високо образовани, енглески је веома распрострањен", описује Пол.

Већ први дан му је, каже, било јасно о каквој земљи и људима се ради, када је читав дан провео у једној продавници плоча где је уживао у ракији и добром друштву које се касније преселило на кућну журку која је трајала дуго у ноћ.

"Мислио сам да је то најпријатнији први дан на путовању икада, а путовао сам баш доста! Ништа нисам знао о овој земљи, желели смо садржај за подкаст, планирали да обиђемо који паб, попијемо и поједемо нешто, нисам имао појма да ћемо одмах упознати људе који су нам пријатељи и дан-данас. То је лудо! То се не догађа када одете негде за викенд", присећа се Пол.

Највећи културни шок - цена намирница

"Људи мисле да је Србија јефтина земља и много ствари јесте приступачно. Јефтино је отићи у паб, купити цигарете... Ма, све ствари које су лоше су разумних цена", кроз смех ће Британац.

Цене у српским маркетима су каже далеко више него у најлуксузнијим маркетима у Уједињеном Краљевству где, како је упоредио, хлеб робне марке великог ланца маркета кошта свега 50 пенија (око 80 динара), а исти хлеб у Србији кошта фунту и 60 пенија (око 200 динара).

"Конзерва печеног пасуља је четири пута скупља овде. Многи људи сигурно ни не схватају колико је храна у супермаркетима овде лудо скупа! Са друге стране, Србија јесте најјефтинија земља, ако ћете куповати на пијаци, где су цене мање него у Британији. То ми уопште није јасно, како је толика разлика између маркета и пијаца?!", пита се Пол.

Са друге стране, градски превоз у Београду без премца је најјефтинији, сматра.

"Ја редовно плаћам карту и сећам се да су се Срби чудили што то радим. Па човече, желим да превоз функционише, да буде одржаван и поправљан... Новац који овде издвајам за превоз стварно ни не осетим, али цене у маркетима... Ако долазите овде и мислили сте да је јефтино - Е па, више није пријатељу!", поручује Пол.

Објашњава и да откад је стигао у Београд живи у истом стану по истој цени, те да је имао среће да налети на доброг станодавца, будући да је свестан колико су цене некретнина поскупеле од пандемије корона вируса.

"Ноћни живот у Београду је вероватно најбоље чувана тајна Европе"

"Не волим што то морам да кажем, али овде можете да видите много пијаних Енглеза на момачким вечерима. Ноћни живот је невероватан и свима приступачан, јер пића нису скупа, има много барова, ресторана, клубова, у Београду се увек нешто дешава, делује као да је то тајна престоница забаве у Европи", тврди Британац.

На српску кухињу се, каже, брзо навикао, али цене намирница не може да прежали.

"Да смо овде отишли у супермаркет и купили све оно што иначе купујемо у Енглеској, брзо би банкротирали. Овде идемо на пијацу скоро сваки дан и купујемо свеже поврће. Осећам се много здравије овде, готова јела заправо не постоје, а то је у Британији уобичајено. То што код вас не постоје огромни ланци ресторана и брзе хране који су на сваком ћошку, прави огромну разлику у квалитету хране. Српска храна је боља, јер ако одете у ресторан у Британији велике су шансе да је половина онога на тањиру донета из замрзивача и само подгрејана у микроталасној пећници", каже.

"Овде сам стекао више пријатеља него у Лондону за 30 година"

"Људи у Србији су невероватно пријатељски настројени, готово да се заштитнички понашају према својим гостима. Срећни су што сам овде, поготово кад чују да овде живим и водим посао. Никада нисам доживео неке непријатности или негативне коментаре. Људи су јако топли, стекао сам много више пријатеља овде за две године, него за 30 у Великој Британији и то вам много говори о Србима", каже Пол.

Иако је овде дуже од две године, српски језик још увек не говори иако у Београду држи продавницу плоча.

"Сад ми већ постаје непријатно због тога. Као Британац се страшно плашим да ћу правити грешке и да ћу се осрамотити, да ће ми се људи смејати. Учим нове речи сваки дан, али још нисам спреман да испробам своје знање у јавности. Српски језик је јако тежак", открива.

Интеграција у друштво као странцу му је, истиче, важна, а од наших људи је присвојио и неке навике на које није тако поносан.

"Ово је мој дом и никада се нећу вратити у Енглеску"

За Београд каже да је један од најбезбеднијих градова које је посетио. Додаје да никада није сведочио ни пожару, а камоли неком кривичном делу или злочину.

"Много сам отворенији откад сам дошао овде. У Британији вас људи стално процењују, слушају ваш нагласак, покушавају да сазнају да ли имате новца, којој класи припадате и из којег сте града. Овде то није случај. Ово је мој дом сада и никада се нећу вратити у Британију. Вратио сам се само једном у две и по године и све о чему сам мислио док сам био тамо је био повратак кући. Било је страшно, Брегзит је изазвао велике поделе, успон деснице, токсичност... То је сада ужасно место. Надам се да ће се те ствари поправити, али за сада је тамо катастрофа. Остајем овде и надам се да ћу постати српски држављанин и надам се да су људи из Србије срећни што сам овде", каже Британац.

Потом је открио још неколико бенефита живота у Србији у односу на Лондон и Велику Британију.

"Оно што Енглеска треба да научи од Србије је да пазимо једни на друге. Британија постаје као Америка, а овде је већина ствари још увек под контролом државе. Можемо да приуштимо да платимо струју јер није продата приватној компанији, можете да пошаљете писмо или се возите градским превозом за смешне паре. Не размишљате много о цени тих ствари, јер су подржане од стране државе. Мислим да тако сви добијају фер прилику да успеју", закључује симпатични Пол.

Kurir.rs/Блиц