Бранислава Антовић, инфлуенсерка: Блог је мој најбољи CV

На свом блогу „Brana's дивине world“ успела је да приближи моду, лајфстајл теме, путовања, али и уметност свим пратиоцима, не оптерећујући своје текстове стручним терминима. Како и сама каже, „Brana's дивине world“ је одраз њене личности, а све оно што је представља допринело је крајњем изгледу и атмосфери тог онлајн кутка.

Блоговање је у међувремену постало њен посао и прилика да се оствари као новинарка, што и јесте по звању. Показало се да је њен блог најбољи ЦВ и препорука за пословне успехе које је свих ових година ређала. Остварила је сарадње са многим компанијама и „зарадила“ епитет озбиљног инфлуенсера, који својим објавама на свим друштвеним мрежама може да утиче на публику. За почетак нас је интересовало како је дошло до тога да простор на ком се изражавала практично постане и њен посао.

Почело је крајње спонтано и без икаквих намера да живим од блога или да од њега иоле зарађујем. Не заборавите да сам започела блог 2010. што значи да је у том тренутку било каква мисао о заради од блога у најмању руку била нереална. Тако да је заиста све почело из моје љубави према теми којом сам се прво бавила, а то је мода. Онда су нека моја друга интересовања испливала и почела сам да пишем и о њима. Тако се и мој блог развијао и ширио, а заједно са њим и моја публика. И негде у том развоју десило се то да су ме приметили они који су желели да уз помоћ мог блога пласирају своје производе некој циљној групи која се поклапала са мојом. Тако је почела и  монетизација блога која је довела до тога да ја од 2013. године могу од њега и да живим. Уложила сам много рада и труда не би ли дошло до тога да могу да живим од свог хобија, а то је заиста једна дивна ствар јер као што онај клише каже кад радите оно што волите онда заправо не радите ни један једини дан, казала је Бранислава Антовић за „Дневников“ ТВ магазин.

Да ли је то што сте од модне постали лајфстајл блогерка, која се у својим постовима дотиче различитих сфера уметности, одраз ваших афинитета или трендова?

Дефинитивно је то била последица мојих афинитета, јер да сам се водила трендовима, посебно онима који су владали у том тренутку, сигурно не бих потпуно променила концепт блога. То је било искључиво због тога што ме та одредница „модни” доста спутавала и ограничавала. Осетила сам потребу да проширим број тема којима ћу се бавити и оног момента када сам то учинила проширила се и моја публика. Мој блог је добио другачију вредност. Добио је кредибилитет који је касније био врло важан за монетизацију коју сам малопре споменула. То је био врло важан корак за мене јер сам некако одрасла и мој блог је одрастао са мном. Тако да је то, ако се не варам, а не варам се, једна од најбољих одлука коју сам донела за ових осам година постојања мог блога.   

Како се носите с директном, готово инстант реакцијом ваших пратилаца на ваш рад?

Морам признати да се носим одлично. То сматрам једном од најлепших страна овог посла. За мене барем нема лепше награде од позитивне реакције мојих читалаца на садржај који сам са њима управо поделила и у који сам уложила много труда и времена тако да сам им неизмерно захвална на свакој лепој речи, на сваком граму подршке коју пошаљу.

Како доживљавате епитет инфлуенсера у Србији који носите?

Морам да кажем да ми нисмо сами себе тако назвали већ нам је то индустрија наметнула и сада нема назад. Морамо да прихватимо оно што је општеприхваћено. Домаћој јавности, чини ми се није баш лако. Чини ми се да јој баш смета тај моменат „инфлуенс”, а нема разлога за то. Морамо бити свесни да не причамо о утицају који има везе са стварима као што су моћ и новац, већ о нечему далеко баналнијем. Што се мене тиче, није ми важно како ће ме неко представљати. Ја знам шта ми је звање у дипломи, али није ми проблем да се представим као блогерка, инфлуенсерка докле год знам да свој посао радим најбоље што могу у том тренутку и докле год се трудим да својим читаоцима понудим што квалитетнији садржај. Све остало ми је искрено мање битно.

Зашто је, како сте једном приликом изјавили, све извесније да је блог, односно влог, бољи ЦВ од оног којим се обично конкурише на посао?

То је реченица коју изговарам на сваком свом предавању зато што се у мом случају показало да је мој блог био далеко бољи но што је то био случај са класичним ЦВ -јем. Када сам у септембру 2010. године дипломирала на Факултету политичких наука врло оптимистично сам послала десетине мејлова различитим медијима у Београду са својим ЦВ -јем, који је тада био коректан за једног свршеног студента, тражећи само прилику да волонтирам. Нико ми никада није одговорио ни на један од тих мејлова. Поприлично разочарана сам размишљала шта могу да урадим с обзиром на то да сам баш била жељна праксе па сам уписала мастер студије, тако да сам била сигурна да ћу се дружити са књигом још минимум годину дана и онда сам се досетила тога да покренем блог. Поента је да сам ја блог покренула у октобру а да сам већ у јануару добила понуду за прво новинарско ангажовање. Била је то понуда за волонтирање, али мени сасвим довољна у том тренутку. Та понуда је стигла након што је једна од мојих будућих уредница видела шта то радим на свом блогу. Све касније пословне понуде су стизале из истог разлога. Никада више нисам послала мејл са ЦВ -јем него су на моју адресу стизале понуде које су се тицале мојих новинарских ангажовања. Тада сам схватила да је мој блог говорио много више у прилог мог знања и умећа но што је то класичан ЦВ. Зато младима на предавањима увек кажем да би поред класичног ЦВ-а требало да имају још неку платформу на којој ће моћи да покажу своје знање и умеће и да ти таленти које поседују не буду само једна од оних ставки у ЦВ -у које реално нико и не чита.

Колико је по вашем мишљењу тешко бити другачији на друштвеним мрежама?

Тешко је, јер све друштвене мреже имају свој стаж, а и ми на њима и много тога што се пласира је већ зрело за категорију већ виђено. Тешко је изборити се са том количином садржаја. Али, хајде да се водимо оном да не постоји ниједна друга особа на свету која је потпуно идентична нама и да се служимо том својом јединственошћу. Важно је да размислите шта је оно што вас чини посебном особом и да управо ту своју посебност делите даље на један фин, проницљив начин, али не тако да од свог живота стварате ријалити програм јер то никоме није потребно већ да пронађете то нешто ваше и да га на прави начин поделите са другима тако да испливате у мору садржаја који се дели.

Како бисте саветовали оне који се плаше да уђу у свет блоговања или желе да креирају свој онлајн кутак попут вас, још увек немају идеју како да то ураде и буду другачији?

Савет је врло једноставан - само крените! Напишите тај први текст, направите ту прву фотографију, објавите ту објаву која стоји у неком „драфт” фолдеру на телефону. Онда ће све ићи много лакше. Немојте јурити за перфектним, јер оно не постоји. Немојте то чинити ни на почетку, а ни касније. То и самој себи говорим сваки дан. Само се препустите.

Владимир Бијелић