Branislava Antović, influenserka: Blog je moj najbolji CV

Na svom blogu „Brana's divine world“ uspela je da približi modu, lajfstajl teme, putovanja, ali i umetnost svim pratiocima, ne opterećujući svoje tekstove stručnim terminima. Kako i sama kaže, „Brana's divine world“ je odraz njene ličnosti, a sve ono što je predstavlja doprinelo je krajnjem izgledu i atmosferi tog onlajn kutka.

Blogovanje je u međuvremenu postalo njen posao i prilika da se ostvari kao novinarka, što i jeste po zvanju. Pokazalo se da je njen blog najbolji CV i preporuka za poslovne uspehe koje je svih ovih godina ređala. Ostvarila je saradnje sa mnogim kompanijama i „zaradila“ epitet ozbiljnog influensera, koji svojim objavama na svim društvenim mrežama može da utiče na publiku. Za početak nas je interesovalo kako je došlo do toga da prostor na kom se izražavala praktično postane i njen posao.

Počelo je krajnje spontano i bez ikakvih namera da živim od bloga ili da od njega iole zarađujem. Ne zaboravite da sam započela blog 2010. što znači da je u tom trenutku bilo kakva misao o zaradi od bloga u najmanju ruku bila nerealna. Tako da je zaista sve počelo iz moje ljubavi prema temi kojom sam se prvo bavila, a to je moda. Onda su neka moja druga interesovanja isplivala i počela sam da pišem i o njima. Tako se i moj blog razvijao i širio, a zajedno sa njim i moja publika. I negde u tom razvoju desilo se to da su me primetili oni koji su želeli da uz pomoć mog bloga plasiraju svoje proizvode nekoj ciljnoj grupi koja se poklapala sa mojom. Tako je počela i  monetizacija bloga koja je dovela do toga da ja od 2013. godine mogu od njega i da živim. Uložila sam mnogo rada i truda ne bi li došlo do toga da mogu da živim od svog hobija, a to je zaista jedna divna stvar jer kao što onaj kliše kaže kad radite ono što volite onda zapravo ne radite ni jedan jedini dan, kazala je Branislava Antović za „Dnevnikov“ TV magazin.

Da li je to što ste od modne postali lajfstajl blogerka, koja se u svojim postovima dotiče različitih sfera umetnosti, odraz vaših afiniteta ili trendova?

Definitivno je to bila posledica mojih afiniteta, jer da sam se vodila trendovima, posebno onima koji su vladali u tom trenutku, sigurno ne bih potpuno promenila koncept bloga. To je bilo isključivo zbog toga što me ta odrednica „modni” dosta sputavala i ograničavala. Osetila sam potrebu da proširim broj tema kojima ću se baviti i onog momenta kada sam to učinila proširila se i moja publika. Moj blog je dobio drugačiju vrednost. Dobio je kredibilitet koji je kasnije bio vrlo važan za monetizaciju koju sam malopre spomenula. To je bio vrlo važan korak za mene jer sam nekako odrasla i moj blog je odrastao sa mnom. Tako da je to, ako se ne varam, a ne varam se, jedna od najboljih odluka koju sam donela za ovih osam godina postojanja mog bloga.   

Kako se nosite s direktnom, gotovo instant reakcijom vaših pratilaca na vaš rad?

Moram priznati da se nosim odlično. To smatram jednom od najlepših strana ovog posla. Za mene barem nema lepše nagrade od pozitivne reakcije mojih čitalaca na sadržaj koji sam sa njima upravo podelila i u koji sam uložila mnogo truda i vremena tako da sam im neizmerno zahvalna na svakoj lepoj reči, na svakom gramu podrške koju pošalju.

Kako doživljavate epitet influensera u Srbiji koji nosite?

Moram da kažem da mi nismo sami sebe tako nazvali već nam je to industrija nametnula i sada nema nazad. Moramo da prihvatimo ono što je opšteprihvaćeno. Domaćoj javnosti, čini mi se nije baš lako. Čini mi se da joj baš smeta taj momenat „influens”, a nema razloga za to. Moramo biti svesni da ne pričamo o uticaju koji ima veze sa stvarima kao što su moć i novac, već o nečemu daleko banalnijem. Što se mene tiče, nije mi važno kako će me neko predstavljati. Ja znam šta mi je zvanje u diplomi, ali nije mi problem da se predstavim kao blogerka, influenserka dokle god znam da svoj posao radim najbolje što mogu u tom trenutku i dokle god se trudim da svojim čitaocima ponudim što kvalitetniji sadržaj. Sve ostalo mi je iskreno manje bitno.

Zašto je, kako ste jednom prilikom izjavili, sve izvesnije da je blog, odnosno vlog, bolji CV od onog kojim se obično konkuriše na posao?

To je rečenica koju izgovaram na svakom svom predavanju zato što se u mom slučaju pokazalo da je moj blog bio daleko bolji no što je to bio slučaj sa klasičnim CV -jem. Kada sam u septembru 2010. godine diplomirala na Fakultetu političkih nauka vrlo optimistično sam poslala desetine mejlova različitim medijima u Beogradu sa svojim CV -jem, koji je tada bio korektan za jednog svršenog studenta, tražeći samo priliku da volontiram. Niko mi nikada nije odgovorio ni na jedan od tih mejlova. Poprilično razočarana sam razmišljala šta mogu da uradim s obzirom na to da sam baš bila željna prakse pa sam upisala master studije, tako da sam bila sigurna da ću se družiti sa knjigom još minimum godinu dana i onda sam se dosetila toga da pokrenem blog. Poenta je da sam ja blog pokrenula u oktobru a da sam već u januaru dobila ponudu za prvo novinarsko angažovanje. Bila je to ponuda za volontiranje, ali meni sasvim dovoljna u tom trenutku. Ta ponuda je stigla nakon što je jedna od mojih budućih urednica videla šta to radim na svom blogu. Sve kasnije poslovne ponude su stizale iz istog razloga. Nikada više nisam poslala mejl sa CV -jem nego su na moju adresu stizale ponude koje su se ticale mojih novinarskih angažovanja. Tada sam shvatila da je moj blog govorio mnogo više u prilog mog znanja i umeća no što je to klasičan CV. Zato mladima na predavanjima uvek kažem da bi pored klasičnog CV-a trebalo da imaju još neku platformu na kojoj će moći da pokažu svoje znanje i umeće i da ti talenti koje poseduju ne budu samo jedna od onih stavki u CV -u koje realno niko i ne čita.

Koliko je po vašem mišljenju teško biti drugačiji na društvenim mrežama?

Teško je, jer sve društvene mreže imaju svoj staž, a i mi na njima i mnogo toga što se plasira je već zrelo za kategoriju već viđeno. Teško je izboriti se sa tom količinom sadržaja. Ali, hajde da se vodimo onom da ne postoji nijedna druga osoba na svetu koja je potpuno identična nama i da se služimo tom svojom jedinstvenošću. Važno je da razmislite šta je ono što vas čini posebnom osobom i da upravo tu svoju posebnost delite dalje na jedan fin, pronicljiv način, ali ne tako da od svog života stvarate rijaliti program jer to nikome nije potrebno već da pronađete to nešto vaše i da ga na pravi način podelite sa drugima tako da isplivate u moru sadržaja koji se deli.

Kako biste savetovali one koji se plaše da uđu u svet blogovanja ili žele da kreiraju svoj onlajn kutak poput vas, još uvek nemaju ideju kako da to urade i budu drugačiji?

Savet je vrlo jednostavan - samo krenite! Napišite taj prvi tekst, napravite tu prvu fotografiju, objavite tu objavu koja stoji u nekom „draft” folderu na telefonu. Onda će sve ići mnogo lakše. Nemojte juriti za perfektnim, jer ono ne postoji. Nemojte to činiti ni na početku, a ni kasnije. To i samoj sebi govorim svaki dan. Samo se prepustite.

Vladimir Bijelić