Aна Бучевић, мотивациона говорница: Незадовољство ме је променило

Њене приче о Закону привлачења на живот појединца, медитацији, односу међу људима, успесима и неуспесима, новцу и многим животним аспектима, бележе близу 85,6 милиона прегледа. Да ли због своје спонтаности, шарма или корисних животних лекција, четрдесетогодишња Сплићанка је стекла поверење великог броја људи, и то не само на друштвеним мрежама, него и на семинарима које организује широм бивше Југославије.

Њена слава стигла је спонтано и ненападно, а опет, Ана Бучевић је успела да направи револуцију међу мотивационим говорницима којих је данас све више на интернету. Осим што је професор кинезиологије, написала је три бестселера, уређивала и водила едукативне телевизијске емисије и покренула пројекат „Сафари духа“ који се темељи на развијању основних животних вредности и којима подсећа децу и родитеље на снагу захвалности, емпатије, самопоуздања, самосвести, осећаја, похвале и поштовања. И сама се одлучила за промене након животних крахова, због којих данас непрестано ради на себи и прихватању различитих одговорности, а када је успела да промени своје навике пожелела је да то научи и друге.

Многима сте својим саветима променили живот, а шта је вас мотивисало да мењате свој?

– Увек тврдим да никоме не мењам живот, да то радим онда бих га променила свакоме ко ме слуша, чита или гледа. Нисам та која мења туђе животе. Људе усмеравам и дајем им алате. Они који желе то да прихвате и који су отворени за све оно што причам, они који користе и примењују то, њима се живот мења. Свако то себи сам ради. Мене је мотивисало незадовољство и дубока спознаја да мора да постоји нешто више него што су ме учили. Нисам могла да се помирим са тим, знајући и учећи о Богу, свемиру и животу све оно што су ми говорили људи, којима сам веровала и који су ми импоновали својим животима и знањима. Знала сам да ако могу они, могу и ја. Примењивала сам оно што су ми они говорили и нисам хтела да пристанем на ништа мање од живота вредног живљења.

Колико је ваш пут до успеха био тежак с обзиром на то да животни период иза вас и није био тако лак?

– Пут до успеха није тежак. Пуно је теже остати несрећан, бити незадовољан, фрустриран, негативан и у болу. Увек кажем да је пуно теже бити несрећан него ићи у потрагу за својом срећом. Чим кренете на пут самоспознаје и у смеру живота који желите да живите заиста вам корак постаје лак, јер врло брзо добијате потврде да је све то могуће и како то све функионише и више не можете да замислите да се вратите назад у незадовољство. Схватите да је свака препрека на коју наиђете пуно лакша од спознаје да ћете цео живот бити несрећни. Онда са лакоћом прелазите препреке. Осим што тим путем схватите шта је препрека и да она није зид него степеница, скроз другачије их прелазите.

Шта је први корак уколико желимо да мењамо себе?

– Прихватање властите одговорности. Макар најмање се отворити и запитати да ли је могуће да је мој живот у мојим рукама. Сви срећни људи говоре да је до њих, а несрећни да је до других. Онда схватите да сви они који живе срећне животе вам говоре исто, односно, да је њихова одлука била да прихвате одговорност за свој живот.

Један од савета који најчешће дајете пратиоцима на друштвеним мрежама јесте да уколико промене себе могу променити и свет око себе. Како вама то успева?

– Спознајом да ми нико ништа не ради, да су цео мој живот и реалност одраз мене и моје вибрације. Дакле едукацијом. Морала сам и ја да то научим. Неприхватањем тога не можете нешто променити.

Колико су људи данас спремни да буду најбоља верзија себе?

– Сведочим све већем броју људи који верују у то и раде на себи.

У чему је мудрост одгоја деце, којим се ваша књига „Сафари духа” бави?

– У мудрости родитеља. Наша деца су одраз нас. Ко год је није прочитао мисли да је то књига о деци. То је књига искључиво за родитеље, јер само мудар родитељ може бити пример свом детету. Мудар родитељ је онај који ради на себи, јер деца нас не слушају, она нас гледају. Да бисте одгојили срећно, успешно, самопоуздано и оптимистично дете такав онда морате бити и као родитељ, јер они ће вас они посматрати.

Зашто се никада нисте бавили педагошким радом будући да сте по струци професор кинезиологије?

– А чиме се друго бавим него педагошким радом? (смех). Све време се тиме и бавим, али не у струци. Знала сам од самог почетка да нећу радити у школском систему,  јер не желим да се укалупим, пошто знам шта систем ради, не само деци, него и његовим делатницима. Тако да сам врло рано, и сама пролазећи кроз такав систем, рекла да никада нећу постати његов део јер ће ме прогутати. Одлучила сам да споља делујем и радим програме.

Данас је све већи број младих који се боре са депресијом. Шта је ваш најбољи савет њима?

- Да нађу најмањи део снаге за едукацију, за налажење примера оних који су били тамо где и они па су успели, јер сигурно такви постоје и да их виде шта су они радили да би им се животи променили. Да, уколико траже стручну помоћ, обавезно траже и резултате оних код којих су дошли. Да се запитају да ли они који им помажу да се изборе са депресијом стављају фокус на узрок или само лече или делимично отклањају последице. Да нађу онај мали део снаге за читање књига. Сви који можда осећате да сте на путу да упаднете у депресију или не видите неки излаз из ње окружите се другачијим људима. Проматрајте шта читате, гледате, кога слушате, које примере имате. Фокусирајте се на другачије људе и другачији начин размишљања. Заиста вам се живот може променити.

Владимир Бијелић

Истина се не брани, она се живи

Због тога што је данас ин бити лифе coach, мотивациони говорници су често на удару јавности. Како браните своју професију и како се носите са негативним коментарима?

– На удару јавности се могу наћи сви, односно свака професија, али она се не брани. Ја је бар не браним, него је живим. Истина се не брани, она се живи. Како? Резултатима, који су показатељи нечијег знања и рада. Ако вас било ко напада у животу нека ваши резултати буду гласнији од било чијег мишљења. То вам је мој савет.