Ana Bučević, motivaciona govornica: Nezadovoljstvo me je promenilo

Njene priče o Zakonu privlačenja na život pojedinca, meditaciji, odnosu među ljudima, uspesima i neuspesima, novcu i mnogim životnim aspektima, beleže blizu 85,6 miliona pregleda. Da li zbog svoje spontanosti, šarma ili korisnih životnih lekcija, četrdesetogodišnja Splićanka je stekla poverenje velikog broja ljudi, i to ne samo na društvenim mrežama, nego i na seminarima koje organizuje širom bivše Jugoslavije.

Njena slava stigla je spontano i nenapadno, a opet, Ana Bučević je uspela da napravi revoluciju među motivacionim govornicima kojih je danas sve više na internetu. Osim što je profesor kineziologije, napisala je tri bestselera, uređivala i vodila edukativne televizijske emisije i pokrenula projekat „Safari duha“ koji se temelji na razvijanju osnovnih životnih vrednosti i kojima podseća decu i roditelje na snagu zahvalnosti, empatije, samopouzdanja, samosvesti, osećaja, pohvale i poštovanja. I sama se odlučila za promene nakon životnih krahova, zbog kojih danas neprestano radi na sebi i prihvatanju različitih odgovornosti, a kada je uspela da promeni svoje navike poželela je da to nauči i druge.

Mnogima ste svojim savetima promenili život, a šta je vas motivisalo da menjate svoj?

– Uvek tvrdim da nikome ne menjam život, da to radim onda bih ga promenila svakome ko me sluša, čita ili gleda. Nisam ta koja menja tuđe živote. Ljude usmeravam i dajem im alate. Oni koji žele to da prihvate i koji su otvoreni za sve ono što pričam, oni koji koriste i primenjuju to, njima se život menja. Svako to sebi sam radi. Mene je motivisalo nezadovoljstvo i duboka spoznaja da mora da postoji nešto više nego što su me učili. Nisam mogla da se pomirim sa tim, znajući i učeći o Bogu, svemiru i životu sve ono što su mi govorili ljudi, kojima sam verovala i koji su mi imponovali svojim životima i znanjima. Znala sam da ako mogu oni, mogu i ja. Primenjivala sam ono što su mi oni govorili i nisam htela da pristanem na ništa manje od života vrednog življenja.

Koliko je vaš put do uspeha bio težak s obzirom na to da životni period iza vas i nije bio tako lak?

– Put do uspeha nije težak. Puno je teže ostati nesrećan, biti nezadovoljan, frustriran, negativan i u bolu. Uvek kažem da je puno teže biti nesrećan nego ići u potragu za svojom srećom. Čim krenete na put samospoznaje i u smeru života koji želite da živite zaista vam korak postaje lak, jer vrlo brzo dobijate potvrde da je sve to moguće i kako to sve funkioniše i više ne možete da zamislite da se vratite nazad u nezadovoljstvo. Shvatite da je svaka prepreka na koju naiđete puno lakša od spoznaje da ćete ceo život biti nesrećni. Onda sa lakoćom prelazite prepreke. Osim što tim putem shvatite šta je prepreka i da ona nije zid nego stepenica, skroz drugačije ih prelazite.

Šta je prvi korak ukoliko želimo da menjamo sebe?

– Prihvatanje vlastite odgovornosti. Makar najmanje se otvoriti i zapitati da li je moguće da je moj život u mojim rukama. Svi srećni ljudi govore da je do njih, a nesrećni da je do drugih. Onda shvatite da svi oni koji žive srećne živote vam govore isto, odnosno, da je njihova odluka bila da prihvate odgovornost za svoj život.

Jedan od saveta koji najčešće dajete pratiocima na društvenim mrežama jeste da ukoliko promene sebe mogu promeniti i svet oko sebe. Kako vama to uspeva?

– Spoznajom da mi niko ništa ne radi, da su ceo moj život i realnost odraz mene i moje vibracije. Dakle edukacijom. Morala sam i ja da to naučim. Neprihvatanjem toga ne možete nešto promeniti.

Koliko su ljudi danas spremni da budu najbolja verzija sebe?

– Svedočim sve većem broju ljudi koji veruju u to i rade na sebi.

U čemu je mudrost odgoja dece, kojim se vaša knjiga „Safari duha” bavi?

– U mudrosti roditelja. Naša deca su odraz nas. Ko god je nije pročitao misli da je to knjiga o deci. To je knjiga isključivo za roditelje, jer samo mudar roditelj može biti primer svom detetu. Mudar roditelj je onaj koji radi na sebi, jer deca nas ne slušaju, ona nas gledaju. Da biste odgojili srećno, uspešno, samopouzdano i optimistično dete takav onda morate biti i kao roditelj, jer oni će vas oni posmatrati.

Zašto se nikada niste bavili pedagoškim radom budući da ste po struci profesor kineziologije?

– A čime se drugo bavim nego pedagoškim radom? (smeh). Sve vreme se time i bavim, ali ne u struci. Znala sam od samog početka da neću raditi u školskom sistemu,  jer ne želim da se ukalupim, pošto znam šta sistem radi, ne samo deci, nego i njegovim delatnicima. Tako da sam vrlo rano, i sama prolazeći kroz takav sistem, rekla da nikada neću postati njegov deo jer će me progutati. Odlučila sam da spolja delujem i radim programe.

Danas je sve veći broj mladih koji se bore sa depresijom. Šta je vaš najbolji savet njima?

- Da nađu najmanji deo snage za edukaciju, za nalaženje primera onih koji su bili tamo gde i oni pa su uspeli, jer sigurno takvi postoje i da ih vide šta su oni radili da bi im se životi promenili. Da, ukoliko traže stručnu pomoć, obavezno traže i rezultate onih kod kojih su došli. Da se zapitaju da li oni koji im pomažu da se izbore sa depresijom stavljaju fokus na uzrok ili samo leče ili delimično otklanjaju posledice. Da nađu onaj mali deo snage za čitanje knjiga. Svi koji možda osećate da ste na putu da upadnete u depresiju ili ne vidite neki izlaz iz nje okružite se drugačijim ljudima. Promatrajte šta čitate, gledate, koga slušate, koje primere imate. Fokusirajte se na drugačije ljude i drugačiji način razmišljanja. Zaista vam se život može promeniti.

Vladimir Bijelić

Istina se ne brani, ona se živi

Zbog toga što je danas in biti life coach, motivacioni govornici su često na udaru javnosti. Kako branite svoju profesiju i kako se nosite sa negativnim komentarima?

– Na udaru javnosti se mogu naći svi, odnosno svaka profesija, ali ona se ne brani. Ja je bar ne branim, nego je živim. Istina se ne brani, ona se živi. Kako? Rezultatima, koji su pokazatelji nečijeg znanja i rada. Ako vas bilo ko napada u životu neka vaši rezultati budu glasniji od bilo čijeg mišljenja. To vam je moj savet.