НАША ПРИЧА Флота од 200 бродова усидрена у боцама

Својевремено док је служио војску, сви су радили моделе бродова на отвореном, што се Ивану није допадало, јер није волео да ради оно чиме се други баве, него се одважио да прави брод у боци!

– Баш у то време била је епидемија великих богиња, вакцина ми се није примила, морао сам остати у касарни док су други ишли на војне вежбе. У војсци сам био падобранац тако да сам слободног времена имао на претек, па сам први брод у боци тада урадио, а до сада сам урадио флоту више од 200 бродова који су у боцама отпловили у разне крајеве света. Има их на свим континентима, а код мене код куће остало је усидрено тридесетак – прича Шокчић.

За Ивана је најзахтевнија била израда копије брода „Санта  Катарина до Монте Синаи“. Према португалским изворима то је био највећи ратни брод свог времена, а његов изглед сачуван је на једној слици из 1520. године која се налази у поморском музеју у Гриничу. Градитељ бродова у боци Шокчић је тај једрењак израдио по постојећим цртежима. Изузетно велик и леп једрењак са шест палуба у свом арсеналу је имао чак 140 топова, а требало му је више од шест месеци да изради више од 760 делова и још толико времена да га састави. Брод је то са највише делова који је Шокчић направио и на који је утрошио највише времена. Захтевна је била и израда  још два историјска брода, једрењака „Санта Марија“, којим је чувени морепловац Кристифор Колумбо открио Америку, као и примерак дубровачке галије. Ова три историјска брода Шокчић је задржао у својој колекцији.

Шокчић вели да мањи једрењаци изискују ангажман од две недеље па до два месеца, али и код тих мањих је било захтевнијих остварења. Тако је у једној боци од седам децилитара Иван сместио чак седам бродова, али је успео у комплет од три флаше укомпонован један брод. Признаје да није лако било једрењак сместити у стаклену натегачу за вино дугу 80 центиметара а кроз пречник рупе од 10 милиметара требало је убацити и делове једрењака и алат, па на скученом простору све намонтирати, тако што је алат био учвршћен и брод се у монтажи померао уз помоћ конопчића. Урадио је Иван и брод у црној флаши, па се у њој види када се упали лед сијалица.

– Израда бродова захтева стрпљење, вештину, прецизност и добар вид. Ако неко хоће да изради брод у боци, прво то мора да жели, јако је смирујуће за живце. Чим почнем да радим, аутоматски утиче на моје расположење, одвлачи ми мисли и сконцентришем се на оно што сам замислио да направим. Потребно је имати добар вид и све захтева много времена. Радни век сам провео као металац, као металоглодач па сам из здравствених разлога потом радио као магационер на издавању алата, а на крају на мерно испитној опреми, док је постојала моја драга фирма „Север“ у Суботици – испричао је Шокчић.

Посебна драга успомена градитељу бродова су доласци познатог кантаутора Арсена Дедића, који га је више пута обишао на Палићу, јер је као колекционар волео бродове у боцама и сваки пут је понео неки једрењак из Шокчићеве мануфактуре. Шокчић је у бродоградитељској каријери имао и специфичних poruybina.

– Радио сам брод у рекламне сврхе за „Кока колу“ који је као фотографија доспео на билборде. Било је врло тешко урадити тај брод и сместити га у стару стаклену боцу „Кока коле“ која је имала бели натпис и горе споља ребрасто стакло. Та ребра преламају светлост и слику и јако је тешко било да се уради, јер не видите тачно положај алата и дела који обрађујете. Један од бродова је отпловио за Холивуд, за филм „Браћа Блум“. За њих сам урадио леп једрењак у флаши од три литре а интересантно је да су се потезањем конопаца могли исправљати јарбол и једарца такође и оборити па је било погодно ако је за време снимања требало понављати сцену да би то глумица Рајчел Вејс могла да уради савршено – присећа се Шокчић.

Бродоградњу је успорио, због слабијег вида, а и руке нису толико сигурне као раније. Због тога у задње време више црта и слика...

Ради Иван и минијатуре, уметничка остварења познатих и мање познатих уметника, величине четири пута шест сантиметара, које на минијатурним дрвеним штафелајима уграђује у боце од пола литре. Таквих уграђених слика на штафелајима у боцама је преко 60, па би изложбу тих остварења могао приредити у телефонској кабини или лифту. Из те колекције су 20 минијатура величине свега 20 пута 17 милиметара, такође на дрвеним штафелајима али смештене у флашицама од пола децилитра.

– Код ових остварења, бродова и минијатура у флашама, најважнији је квалитет флашица, да би се добро видело шта је у њима. Идеалније за то су сијалице, али то већ није брод у боци него у сијалици. Када сам једном приликом из иностранства поручио велику стару сијалицу да у њој уградим једрењак, цариници су се чудили пошиљци. Најмањи брод који сам направио је управо у једној контролној сијалици пречника само шест милиметара, а отвор кроз који сам уградио брод је свега два и по милиметра. У тој сијалици сам уградио мали једрењак, управо те године када смо градили кућу. После напорних грађевинских послова током целог дана. увече сам сео и посветио се омиљеном хобију, да проверим да ли су ми руке мирне – објашњава Шокчић.

Алате које користи за израду бродова и њихово састављање у боцама Шокчић је све сам осмислио, израдио и користи их, пошто куповних алата за овај хоби не постоје, тако да је и читава специјализована радионица његових руку дело.

– Изненађује ме да сада већ много људи израђује бродове у боцама, додуше код нас мање него у свету, али када видим на интернету да неко почиње тако што улепи пластелин у боцу или када користе пластику и куповне делове, то за мене није посао, јер се ради на једноставнији начин. У мом раду само су флаше, лепак и конци куповни, све остало је мој ручни рад. Сваки мој рад је уникат, нема ни два слична једрењака које сам направио и саставио у боцама - констатује Иван Шокчић.

Милорад Митровић

Фото: Приватна архива

И. Шокчић