NAŠA PRIČA Flota od 200 brodova usidrena u bocama

Svojevremeno dok je služio vojsku, svi su radili modele brodova na otvorenom, što se Ivanu nije dopadalo, jer nije voleo da radi ono čime se drugi bave, nego se odvažio da pravi brod u boci!

– Baš u to vreme bila je epidemija velikih boginja, vakcina mi se nije primila, morao sam ostati u kasarni dok su drugi išli na vojne vežbe. U vojsci sam bio padobranac tako da sam slobodnog vremena imao na pretek, pa sam prvi brod u boci tada uradio, a do sada sam uradio flotu više od 200 brodova koji su u bocama otplovili u razne krajeve sveta. Ima ih na svim kontinentima, a kod mene kod kuće ostalo je usidreno tridesetak – priča Šokčić.

Za Ivana je najzahtevnija bila izrada kopije broda „Santa  Katarina do Monte Sinai“. Prema portugalskim izvorima to je bio najveći ratni brod svog vremena, a njegov izgled sačuvan je na jednoj slici iz 1520. godine koja se nalazi u pomorskom muzeju u Griniču. Graditelj brodova u boci Šokčić je taj jedrenjak izradio po postojećim crtežima. Izuzetno velik i lep jedrenjak sa šest paluba u svom arsenalu je imao čak 140 topova, a trebalo mu je više od šest meseci da izradi više od 760 delova i još toliko vremena da ga sastavi. Brod je to sa najviše delova koji je Šokčić napravio i na koji je utrošio najviše vremena. Zahtevna je bila i izrada  još dva istorijska broda, jedrenjaka „Santa Marija“, kojim je čuveni moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio Ameriku, kao i primerak dubrovačke galije. Ova tri istorijska broda Šokčić je zadržao u svojoj kolekciji.

Šokčić veli da manji jedrenjaci iziskuju angažman od dve nedelje pa do dva meseca, ali i kod tih manjih je bilo zahtevnijih ostvarenja. Tako je u jednoj boci od sedam decilitara Ivan smestio čak sedam brodova, ali je uspeo u komplet od tri flaše ukomponovan jedan brod. Priznaje da nije lako bilo jedrenjak smestiti u staklenu nategaču za vino dugu 80 centimetara a kroz prečnik rupe od 10 milimetara trebalo je ubaciti i delove jedrenjaka i alat, pa na skučenom prostoru sve namontirati, tako što je alat bio učvršćen i brod se u montaži pomerao uz pomoć konopčića. Uradio je Ivan i brod u crnoj flaši, pa se u njoj vidi kada se upali led sijalica.

– Izrada brodova zahteva strpljenje, veštinu, preciznost i dobar vid. Ako neko hoće da izradi brod u boci, prvo to mora da želi, jako je smirujuće za živce. Čim počnem da radim, automatski utiče na moje raspoloženje, odvlači mi misli i skoncentrišem se na ono što sam zamislio da napravim. Potrebno je imati dobar vid i sve zahteva mnogo vremena. Radni vek sam proveo kao metalac, kao metaloglodač pa sam iz zdravstvenih razloga potom radio kao magacioner na izdavanju alata, a na kraju na merno ispitnoj opremi, dok je postojala moja draga firma „Sever“ u Subotici – ispričao je Šokčić.

Posebna draga uspomena graditelju brodova su dolasci poznatog kantautora Arsena Dedića, koji ga je više puta obišao na Paliću, jer je kao kolekcionar voleo brodove u bocama i svaki put je poneo neki jedrenjak iz Šokčićeve manufakture. Šokčić je u brodograditeljskoj karijeri imao i specifičnih poruybina.

– Radio sam brod u reklamne svrhe za „Koka kolu“ koji je kao fotografija dospeo na bilborde. Bilo je vrlo teško uraditi taj brod i smestiti ga u staru staklenu bocu „Koka kole“ koja je imala beli natpis i gore spolja rebrasto staklo. Ta rebra prelamaju svetlost i sliku i jako je teško bilo da se uradi, jer ne vidite tačno položaj alata i dela koji obrađujete. Jedan od brodova je otplovio za Holivud, za film „Braća Blum“. Za njih sam uradio lep jedrenjak u flaši od tri litre a interesantno je da su se potezanjem konopaca mogli ispravljati jarbol i jedarca takođe i oboriti pa je bilo pogodno ako je za vreme snimanja trebalo ponavljati scenu da bi to glumica Rajčel Vejs mogla da uradi savršeno – priseća se Šokčić.

Brodogradnju je usporio, zbog slabijeg vida, a i ruke nisu toliko sigurne kao ranije. Zbog toga u zadnje vreme više crta i slika...

Radi Ivan i minijature, umetnička ostvarenja poznatih i manje poznatih umetnika, veličine četiri puta šest santimetara, koje na minijaturnim drvenim štafelajima ugrađuje u boce od pola litre. Takvih ugrađenih slika na štafelajima u bocama je preko 60, pa bi izložbu tih ostvarenja mogao prirediti u telefonskoj kabini ili liftu. Iz te kolekcije su 20 minijatura veličine svega 20 puta 17 milimetara, takođe na drvenim štafelajima ali smeštene u flašicama od pola decilitra.

– Kod ovih ostvarenja, brodova i minijatura u flašama, najvažniji je kvalitet flašica, da bi se dobro videlo šta je u njima. Idealnije za to su sijalice, ali to već nije brod u boci nego u sijalici. Kada sam jednom prilikom iz inostranstva poručio veliku staru sijalicu da u njoj ugradim jedrenjak, carinici su se čudili pošiljci. Najmanji brod koji sam napravio je upravo u jednoj kontrolnoj sijalici prečnika samo šest milimetara, a otvor kroz koji sam ugradio brod je svega dva i po milimetra. U toj sijalici sam ugradio mali jedrenjak, upravo te godine kada smo gradili kuću. Posle napornih građevinskih poslova tokom celog dana. uveče sam seo i posvetio se omiljenom hobiju, da proverim da li su mi ruke mirne – objašnjava Šokčić.

Alate koje koristi za izradu brodova i njihovo sastavljanje u bocama Šokčić je sve sam osmislio, izradio i koristi ih, pošto kupovnih alata za ovaj hobi ne postoje, tako da je i čitava specijalizovana radionica njegovih ruku delo.

– Iznenađuje me da sada već mnogo ljudi izrađuje brodove u bocama, doduše kod nas manje nego u svetu, ali kada vidim na internetu da neko počinje tako što ulepi plastelin u bocu ili kada koriste plastiku i kupovne delove, to za mene nije posao, jer se radi na jednostavniji način. U mom radu samo su flaše, lepak i konci kupovni, sve ostalo je moj ručni rad. Svaki moj rad je unikat, nema ni dva slična jedrenjaka koje sam napravio i sastavio u bocama - konstatuje Ivan Šokčić.

Milorad Mitrović

Foto: Privatna arhiva

I. Šokčić