окоТВоко: Срце од меда

У мноштву историјских промена, РТС је направио једну фантастичну емисију „Око магазин: Последња игра лептира, 35 година касније” о Ненаду Радуловићу, познатијем као Неша Лептир. У најави емисије писало је: „Његова сценска игра, која је трајала једну деценију, није била само музика. За многе добри дух тадашњег Београда. Песник. Музичар. Глумац. Сатиричар. Имитатор. Емотивац. Баба Вишња”. 

Ненад Радуловић умро је изненада 1990. године и његов одлазак као да је означавао крај једне епохе. О њему су у емисији „Око магазин” говорили сарадник из „Индексовог Радио позоришта” Драгољуб Мићко Љубичић, харизматична уредница Радио Београда Олга Кепчија, члан групе „Последња игра лептира” Драгомир Мики Станојевић, песник и аутор неких од најлепших стихова српског рокенрола Радоман Кањевац. 

Било је емотивно гледати инсерте из богате архиве овог уметника, а нема ни Љубе Мољца, ни Милована Илића Минимакса. Зашто одоше такви људи прерано? Сетили смо се и легендарних наступа из „Хита месеца” у којој су Лидија Асановић и Неша Лептир певали „Дечко, ајде олади”. Неша је са Јелицом Сретеновић у емисији „Диско фолк” певао песму „Чоколада”. Колико се сећам, тада су „ТВ ревија” и „ТВ новости” писали да је према првобитној идеји ову песму у делу на руском требало да пева Ала Пугачова. 

Али, легендарна Кока из „Бољег живота” је учинила да ово буде велики хит. Мени је и сада слатко када чујем песму „Немој да ме нервираш”. Девојчица која пева у споту са Нешом зове се Наташа Гаћеша из Новог Сада, сада познатија као Natalie Abbado. Треба рећи да је продуцент за неке од плоча био Рајко Дујмић, фронтмен „Нових фосила”. „Кад зима после свега дође и војничка ме мука прође, воле груди балканске”... 

Софија Кнежевић Радета је такође пре 13 година посветила „Око магазин” Неши Лептиру. НС плус је често приказивао концерт „Последње игре лептира” које је снимала тадашња Телевизија Нови Сад. Нешу сам гледао на „Машинцу” и дискотеци „Денди”. То је било дивно време када су поп певачи долазили у дискотеке и студентске културне центре да нас забављају.

Бошка Радуловић, мајка Неше Лептира, била је гошћа у неким емисијама и испричала дивну причу о свом сину, свестраном музичару. Заиста је потребно да јавни сервиси имају образовну функцију. Свакако и телевизијске приче о легендама наше поп културе биће значајне. Нисмо се још одужили Марини Туцаковић. 

Били су лепи филмови и документарци о „Бијелом дугмету”, Бајаги, „Екатарини Великој”, Душку Трифуновићу, Миладину Шобићу. Потребно је снимити и једну причу о Милану Делчићу Делчи, култном певачу групе „У шкрипцу”, музичару, али и сјајном ТВ аутору. Потребно је сетити се и Слађане Милошевић. Богате су телевизијске архиве. 

Потребно је имати културу сећања и поштовања. Просто сам шокиран колико се брзо заборављају неке ствари из наше телевизијске баштине и архиве, јер смо затрпани инфотејмент програмима и неквалитетном треш и кемп естрадом. Ако неке телевизије не узму у мисију да едукују гледаоце неће бити ништа од нас.

Зато ми је и жао што не видим на екрану Бошка Јаковљевића који је био мајстор носталгије. Ево, сад ће „Београдско пролеће” и 50 година од песме „Април у Београду”, прави повод да се сетимо Маје Оџаклијевске, Лидије, Цеце Славковић, Дејана Петковића, Бети Ђорђевић, Беби Дол... свих оних величина које смо неоправдано заборавили.

Александар Филиповић