okoTVoko: Srce od meda

U mnoštvu istorijskih promena, RTS je napravio jednu fantastičnu emisiju „Oko magazin: Poslednja igra leptira, 35 godina kasnije” o Nenadu Raduloviću, poznatijem kao Neša Leptir. U najavi emisije pisalo je: „Njegova scenska igra, koja je trajala jednu deceniju, nije bila samo muzika. Za mnoge dobri duh tadašnjeg Beograda. Pesnik. Muzičar. Glumac. Satiričar. Imitator. Emotivac. Baba Višnja”. 

Nenad Radulović umro je iznenada 1990. godine i njegov odlazak kao da je označavao kraj jedne epohe. O njemu su u emisiji „Oko magazin” govorili saradnik iz „Indeksovog Radio pozorišta” Dragoljub Mićko Ljubičić, harizmatična urednica Radio Beograda Olga Kepčija, član grupe „Poslednja igra leptira” Dragomir Miki Stanojević, pesnik i autor nekih od najlepših stihova srpskog rokenrola Radoman Kanjevac. 

Bilo je emotivno gledati inserte iz bogate arhive ovog umetnika, a nema ni Ljube Moljca, ni Milovana Ilića Minimaksa. Zašto odoše takvi ljudi prerano? Setili smo se i legendarnih nastupa iz „Hita meseca” u kojoj su Lidija Asanović i Neša Leptir pevali „Dečko, ajde oladi”. Neša je sa Jelicom Sretenović u emisiji „Disko folk” pevao pesmu „Čokolada”. Koliko se sećam, tada su „TV revija” i „TV novosti” pisali da je prema prvobitnoj ideji ovu pesmu u delu na ruskom trebalo da peva Ala Pugačova. 

Ali, legendarna Koka iz „Boljeg života” je učinila da ovo bude veliki hit. Meni je i sada slatko kada čujem pesmu „Nemoj da me nerviraš”. Devojčica koja peva u spotu sa Nešom zove se Nataša Gaćeša iz Novog Sada, sada poznatija kao Natalie Abbado. Treba reći da je producent za neke od ploča bio Rajko Dujmić, frontmen „Novih fosila”. „Kad zima posle svega dođe i vojnička me muka prođe, vole grudi balkanske”... 

Sofija Knežević Radeta je takođe pre 13 godina posvetila „Oko magazin” Neši Leptiru. NS plus je često prikazivao koncert „Poslednje igre leptira” koje je snimala tadašnja Televizija Novi Sad. Nešu sam gledao na „Mašincu” i diskoteci „Dendi”. To je bilo divno vreme kada su pop pevači dolazili u diskoteke i studentske kulturne centre da nas zabavljaju.

Boška Radulović, majka Neše Leptira, bila je gošća u nekim emisijama i ispričala divnu priču o svom sinu, svestranom muzičaru. Zaista je potrebno da javni servisi imaju obrazovnu funkciju. Svakako i televizijske priče o legendama naše pop kulture biće značajne. Nismo se još odužili Marini Tucaković. 

Bili su lepi filmovi i dokumentarci o „Bijelom dugmetu”, Bajagi, „Ekatarini Velikoj”, Dušku Trifunoviću, Miladinu Šobiću. Potrebno je snimiti i jednu priču o Milanu Delčiću Delči, kultnom pevaču grupe „U škripcu”, muzičaru, ali i sjajnom TV autoru. Potrebno je setiti se i Slađane Milošević. Bogate su televizijske arhive. 

Potrebno je imati kulturu sećanja i poštovanja. Prosto sam šokiran koliko se brzo zaboravljaju neke stvari iz naše televizijske baštine i arhive, jer smo zatrpani infotejment programima i nekvalitetnom treš i kemp estradom. Ako neke televizije ne uzmu u misiju da edukuju gledaoce neće biti ništa od nas.

Zato mi je i žao što ne vidim na ekranu Boška Jakovljevića koji je bio majstor nostalgije. Evo, sad će „Beogradsko proleće” i 50 godina od pesme „April u Beogradu”, pravi povod da se setimo Maje Odžaklijevske, Lidije, Cece Slavković, Dejana Petkovića, Beti Đorđević, Bebi Dol... svih onih veličina koje smo neopravdano zaboravili.

Aleksandar Filipović