Интервју
НЕ ПОСТОЈИ БОЉИ ЛЕК ОД БОРАВКА У ПРИРОДИ Председник Планинарско-смучарског друштва „Железничар” Недељко Родић о лепотама Фрушке горе
Све је израженија потреба за боравком у природи у савременом добу, а управо на то нас подсећа Светски дан планина, који се обележава 11. децембра, као прилика да се истакне важност очувања ових природних богатстава и њиховог утицаја на људски живот.
О томе како планинарење може допринети физичком и менталном здрављу за „Дневников” ТВ магазин говори председник Планинарско-смучарског друштва „Железничар” Нови Сад Недељко Родић. Он истиче јединствену лепоту Фрушке горе, која је, како каже, идеално место за прве кораке у природи, али и неисцрпна инспирација за искусне љубитеље планинарења.
Које су најважније физичке и менталне предности планинарења у природи и сматрате ли да планинарење може бити ефикасна алтернатива теретани и другим урбаним видовима вежбања?
- Кажу да не постоји бољи лек од боравка у природи. Осећај који буди боравак у природи је немерљив. Он укључује буђење свих чула у човековом телу. Сви знамо како зелена боја делује на људe. Сматра се да је планинарење најздравији вид физичке активности, како у смислу безбедности, а овде мислим на рекреативно планинарење и пешачење, и зато што је могућност дозирања темпа и физичке активности врло прилагодљива свима. Боравак у природи и само планинарење утиче на ослобађањe од стреса, растерећености од свих брига и проблема и оно може бити допунска активност поред тренирања у теретани, али не може бити потпуна замена, с обзиром на то да у теретани радимо и неке специфичне ствари које дефинитивно не можемо постићи планинарењем.
Колико су, по вашем мишљењу, становници Новог Сада и околине свесни природних лепота и значаја Фрушке горе?
- Моје мишљење да је у последњих пет година дошло до значајног пораста посетилаца не само Фрушкој гори, него и осталим планинама на територији Републике Србије, што ме свакако радује. Нема лепше ствари него видети целу породицу како планинари на Фрушкој гори и зато сматрам да Новосађани имају врло изражен степен свесности утицаја боравка на њој. То говори и чињеница да овај Национални парк посећују различите генерације, од беба које родитељи носе у носиљци па до особа које имају преко 80 година. Што се тиче лепота Фрушке горе, на то не треба трошити речи, али мој утисак је да је сваки појединачни део Фрушке горе различит у различитим годишњим добима. Што значи, једна те иста стаза није иста у сваком периоду године. За мене, најлепше годишње доба на Фрушкој гори је јесен.
Ваше акције као што су пошумљавање и чишћење Фрушке горе показују бригу за животну средину. Шта сматрате највећим изазовом у очувању овог националног блага?
- Добра ствар је да планинари имају свест о очувању природног блага Фрушке горе, али ту свест имају и други посетиоци. Наравно, увек ће бити појединаца који свесно или несвесно прљају природу, па сматрам да је и поред свега, највећи изазов очувати Фрушку гору у садашњем облику и не прљати је свесно.
Поповица идеална за почетнике
Које су дестинације ван Фрушке горе које препоручујете планинарима почетницима, а које су изазовне чак и за искусне авантуристе?
- Имао сам срећу да сам Фрушку гору упознао кроз Поповицу и ту је све што је потребно да се неко упозна с природом. Терен је савршен за почетнике, градски превоз саобраћа до самог почетка стаза на Поповици. Постоје места за одмор како на самим стазама, тако и да се окрепите. На Поповици се налази и прелепо језеро па је и породична шетња за сваку препоруку. Што се тиче делова Фрушке горе који су мало захтевнији, постоји варка код свих посетилаца који мисле да Фрушка гора није захтевна због највишег врха на 545 метара надморске висине. Међутим, скоро све стазе су трасиране тако да се мало пењете, па мало силазите. Један од лепших, а тежих делова, ако ћемо само парцијално, јесте део око Бранковца, дела стазе који се шаљиво зове Врата раја, али су све само нису „рај” када дођете до њих и део који припада Думбовачком потоку. Све у свему, некада и стаза од пет километара може бити много тежа него стаза која има 20 километара. Оно што је једино сигурно, планинарење је много безбедније уз лиценциране планинарске водиче.
Које планине и природни предели у Србији често остају у сенци, али би свакако требало да буду на листи сваког љубитеља природе?
- Mислим да не постоји планина у Србији која нијепосећена. Наравно, од сваког појединца зависи која га планина својим чарима„купи” па јој се радо враћа.
Постоји ли неко место у Србији које вам је посебно драго и које бисте могли да назовете „савршеном оазом за планинаре”?
- За мене је Фрушка гора најлепша планина, због свих горе набројаних ствари. Она нуди толико могућности и толико лепоте, коју нисам осетио нигде. Наравно, постоје и оне друге ствари које утичу на сам осећај с којим крећемо или се враћамо са планина, као што моменат мистичности планине Ртањ изнова доживимо, без обзира на то колико се пута пењете на врх Шиљак.
Алпинизам се налази међу екстремнијим спортовима, а који су највећи изазови с којима се сусрећу алпинисти?
- Алпинизам је, као и сваки други, адреналински спорт. Што више акција имате, то екстремније задатке желите да савладате. Иделна комбинација за мало искусније планинаре и алпинисте јесте комбинација планинарења и алпинизма. Сматрам да је највећи изазов за алпинисте проценити своју тренутну психофизичку способност и ићи на акције у складу с тим.
Како се припремате за зимске акције, с обзиром на специфичне услове које носе снег и хладноћа?
- Иста планина није иста у различитим годишњим добима, поготово ако је на стази снег. Свесни смо да је све мање дана са снегом код нас, па се као припрема за неке озбиљније подухвате „хвата” сваки дан када је планина под снегом, како за планинарске тако и за искључиво алпинистичке акције.
Да ли бисте планинарење препоручили као почетни спорт за оне који нису активни?
- Апсолутно. Сматрам да је контролисано планинарење најбезбеднији спорт за неког почетника. У прилог томе говоре и чињенице да су ти почетници и деца, али и људи у трећој животној доби, који су видљиво врло виталнији од својих вршњака, а који се не баве планинарењем, јер у том животном периоду верујем да не иду на неке физички захтевније спортове.
Ивана Јапунџа
