Intervju
NE POSTOJI BOLJI LEK OD BORAVKA U PRIRODI Predsednik Planinarsko-smučarskog društva „Železničar” Nedeljko Rodić o lepotama Fruške gore
Sve je izraženija potreba za boravkom u prirodi u savremenom dobu, a upravo na to nas podseća Svetski dan planina, koji se obeležava 11. decembra, kao prilika da se istakne važnost očuvanja ovih prirodnih bogatstava i njihovog uticaja na ljudski život.
O tome kako planinarenje može doprineti fizičkom i mentalnom zdravlju za „Dnevnikov” TV magazin govori predsednik Planinarsko-smučarskog društva „Železničar” Novi Sad Nedeljko Rodić. On ističe jedinstvenu lepotu Fruške gore, koja je, kako kaže, idealno mesto za prve korake u prirodi, ali i neiscrpna inspiracija za iskusne ljubitelje planinarenja.
Koje su najvažnije fizičke i mentalne prednosti planinarenja u prirodi i smatrate li da planinarenje može biti efikasna alternativa teretani i drugim urbanim vidovima vežbanja?
- Kažu da ne postoji bolji lek od boravka u prirodi. Osećaj koji budi boravak u prirodi je nemerljiv. On uključuje buđenje svih čula u čovekovom telu. Svi znamo kako zelena boja deluje na ljude. Smatra se da je planinarenje najzdraviji vid fizičke aktivnosti, kako u smislu bezbednosti, a ovde mislim na rekreativno planinarenje i pešačenje, i zato što je mogućnost doziranja tempa i fizičke aktivnosti vrlo prilagodljiva svima. Boravak u prirodi i samo planinarenje utiče na oslobađanje od stresa, rasterećenosti od svih briga i problema i ono može biti dopunska aktivnost pored treniranja u teretani, ali ne može biti potpuna zamena, s obzirom na to da u teretani radimo i neke specifične stvari koje definitivno ne možemo postići planinarenjem.
Koliko su, po vašem mišljenju, stanovnici Novog Sada i okoline svesni prirodnih lepota i značaja Fruške gore?
- Moje mišljenje da je u poslednjih pet godina došlo do značajnog porasta posetilaca ne samo Fruškoj gori, nego i ostalim planinama na teritoriji Republike Srbije, što me svakako raduje. Nema lepše stvari nego videti celu porodicu kako planinari na Fruškoj gori i zato smatram da Novosađani imaju vrlo izražen stepen svesnosti uticaja boravka na njoj. To govori i činjenica da ovaj Nacionalni park posećuju različite generacije, od beba koje roditelji nose u nosiljci pa do osoba koje imaju preko 80 godina. Što se tiče lepota Fruške gore, na to ne treba trošiti reči, ali moj utisak je da je svaki pojedinačni deo Fruške gore različit u različitim godišnjim dobima. Što znači, jedna te ista staza nije ista u svakom periodu godine. Za mene, najlepše godišnje doba na Fruškoj gori je jesen.
Vaše akcije kao što su pošumljavanje i čišćenje Fruške gore pokazuju brigu za životnu sredinu. Šta smatrate najvećim izazovom u očuvanju ovog nacionalnog blaga?
- Dobra stvar je da planinari imaju svest o očuvanju prirodnog blaga Fruške gore, ali tu svest imaju i drugi posetioci. Naravno, uvek će biti pojedinaca koji svesno ili nesvesno prljaju prirodu, pa smatram da je i pored svega, najveći izazov očuvati Frušku goru u sadašnjem obliku i ne prljati je svesno.
Popovica idealna za početnike
Koje su destinacije van Fruške gore koje preporučujete planinarima početnicima, a koje su izazovne čak i za iskusne avanturiste?
- Imao sam sreću da sam Frušku goru upoznao kroz Popovicu i tu je sve što je potrebno da se neko upozna s prirodom. Teren je savršen za početnike, gradski prevoz saobraća do samog početka staza na Popovici. Postoje mesta za odmor kako na samim stazama, tako i da se okrepite. Na Popovici se nalazi i prelepo jezero pa je i porodična šetnja za svaku preporuku. Što se tiče delova Fruške gore koji su malo zahtevniji, postoji varka kod svih posetilaca koji misle da Fruška gora nije zahtevna zbog najvišeg vrha na 545 metara nadmorske visine. Međutim, skoro sve staze su trasirane tako da se malo penjete, pa malo silazite. Jedan od lepših, a težih delova, ako ćemo samo parcijalno, jeste deo oko Brankovca, dela staze koji se šaljivo zove Vrata raja, ali su sve samo nisu „raj” kada dođete do njih i deo koji pripada Dumbovačkom potoku. Sve u svemu, nekada i staza od pet kilometara može biti mnogo teža nego staza koja ima 20 kilometara. Ono što je jedino sigurno, planinarenje je mnogo bezbednije uz licencirane planinarske vodiče.
Koje planine i prirodni predeli u Srbiji često ostaju u senci, ali bi svakako trebalo da budu na listi svakog ljubitelja prirode?
- Mislim da ne postoji planina u Srbiji koja nijeposećena. Naravno, od svakog pojedinca zavisi koja ga planina svojim čarima„kupi” pa joj se rado vraća.
Postoji li neko mesto u Srbiji koje vam je posebno drago i koje biste mogli da nazovete „savršenom oazom za planinare”?
- Za mene je Fruška gora najlepša planina, zbog svih gore nabrojanih stvari. Ona nudi toliko mogućnosti i toliko lepote, koju nisam osetio nigde. Naravno, postoje i one druge stvari koje utiču na sam osećaj s kojim krećemo ili se vraćamo sa planina, kao što momenat mističnosti planine Rtanj iznova doživimo, bez obzira na to koliko se puta penjete na vrh Šiljak.
Alpinizam se nalazi među ekstremnijim sportovima, a koji su najveći izazovi s kojima se susreću alpinisti?
- Alpinizam je, kao i svaki drugi, adrenalinski sport. Što više akcija imate, to ekstremnije zadatke želite da savladate. Idelna kombinacija za malo iskusnije planinare i alpiniste jeste kombinacija planinarenja i alpinizma. Smatram da je najveći izazov za alpiniste proceniti svoju trenutnu psihofizičku sposobnost i ići na akcije u skladu s tim.
Kako se pripremate za zimske akcije, s obzirom na specifične uslove koje nose sneg i hladnoća?
- Ista planina nije ista u različitim godišnjim dobima, pogotovo ako je na stazi sneg. Svesni smo da je sve manje dana sa snegom kod nas, pa se kao priprema za neke ozbiljnije poduhvate „hvata” svaki dan kada je planina pod snegom, kako za planinarske tako i za isključivo alpinističke akcije.
Da li biste planinarenje preporučili kao početni sport za one koji nisu aktivni?
- Apsolutno. Smatram da je kontrolisano planinarenje najbezbedniji sport za nekog početnika. U prilog tome govore i činjenice da su ti početnici i deca, ali i ljudi u trećoj životnoj dobi, koji su vidljivo vrlo vitalniji od svojih vršnjaka, a koji se ne bave planinarenjem, jer u tom životnom periodu verujem da ne idu na neke fizički zahtevnije sportove.
Ivana Japundža
